Svetka Petka - zaštitnica žena, majki i domova

Srpska pravoslavna crkva i vernici danas slave Svetu Petku, prepodobnu mati Paraskevu, jednu od najpoštovanijih svetiteljki među pravoslavnim narodima. Posvećeni su joj brojni hramovi, a mnoge porodice je slave kao krsnu slavu.

Rođena je krajem X veka u Vizantiji, u gradu Epivatu. Nakon smrti roditelja, podelila je imanje siromašnima i zamonašila se u Carigradu, posvetivši život molitvi i postu.

Prema predanju, po Božjem nadahnuću vratila se u otadžbinu da širi hrišćansku veru, zbog čega je na ikonama prikazana u monaškoj odeći sa krstom u ruci.

Mošti Svete Petke tokom vekova više puta su prenošene – iz Vidina u Trnovo, potom u Carigrad i na kraju u moldavski grad Jaši, gde i danas počivaju. U srpskom narodu njen kult je posebno ojačao posle Kosovske bitke.

Svetu Petku poštuju žene svih vera kao zaštitnicu doma, porodice i porodilja. Vernici veruju da se na njen dan ne rade teški poslovi i da izvori pored njenih hramova imaju lekovita svojstva.

U narodnim običajima, devojke beru cveće i kite dom, a slavska trpeza ostaje postavljena do sutradan – u čast svetiteljke koja, kako se veruje, donosi mir, zdravlje i blagostanje u domove vernika.