Velika Gospojina - praznik posvećen Presvetoj Bogorodici
Uspenje Presvete Bogorodice jedan je od 12 velikih hrišćanskih praznika i proslavlja se 28. avgusta po gregorijanskom i novom julijanskom kalendaru, odnosno 15. avgusta po julijanskom. Prazniku prethodi dvonedeljni Gospojinski post.Prema hrišćanskom predanju, Velika Gospojina predstavlja uspomenu na zemaljski kraj života Bogorodice, kada je predala svoj duh Spasitelju i bila uznesena na Nebo.
Kao što joj je svojevremeno arhangel Gavrilo objavio da će roditi Sina Božjeg, tako joj je, prema predanju, saopštio i da se približava dan njenog upokojenja. Presveta Bogorodica je tada predala svoj duh Spasitelju i uznela se na nebo. Predanje navodi da je živela 60, a prema nekim izvorima 72 godine. Nadživela je svog sina, nastavila da svedoči o njegovoj misiji i bila prisutna tokom mnogih značajnih događaja.
Praznik Uspenja Presvete Bogorodice ustanovljen je 528. godine, po želji vizantijskog cara Mavrikija, koji je, prema predanju, upravo na ovaj dan odneo pobedu nad Persijancima. Od tada se ovaj dan praznuje među hrišćanima.
U srpskoj tradiciji Velika Gospojina zauzima posebno mesto. Period između Velike i Male Gospojine poznat je kao međudnevnica, a veruje se da je posebno pogodan za branje plodova i lekovitog bilja. U tom periodu tradicionalno se beru različite trave kojima se, prema narodnom verovanju, pripisuju lekovita svojstva.
Za ovaj praznik vezani su i odlasci na izvore za koje se veruje da tada imaju posebno lekovito dejstvo. Bogorodica se smatra zaštitnicom žena, majki i bolesnih, pa je Velika Gospojina vekovima praćena različitim običajima i molitvama.
Praznik se posebno poštuje među ženama, koje se na ovaj dan pričešćuju, dok se u narodu poštuju i određene zabrane vezane za obavljanje kućnih i drugih poslova.
Velika Gospojina je i česta krsna slava, a veliki broj crkava i manastira Srpske pravoslavne crkve posvećen je upravo Uspenju Presvete Bogorodice.
0 Komentara
Nema komentara za ovu vest