Zdrav razvoj deteta počinje tanjirom, a nastavlja se aktivnim kretanjem
Roditelji često razmišljaju o ishrani i kretanju deteta kao o dve odvojene teme. Mislimo da se priča o hrani rešava za stolom, a da je kretanje tema vezana za igralište, sportski trening ili časove fizičkog. Međutim detetov razvoj ne poznaje tako stroge granice. Energija koju dete ima tokom dana, spremnost da se kreće, koncentracija, raspoloženje, san, razvoj koordinacije i odnos prema sopstvenom telu nastaju iz iste svakodnevice.Važno je da shvatimo da zdrava rutina nije savršeno isplaniran jelovnik, niti raspored prepun treninga. Suština je da dete ima dovoljno prilika da jede raznovrsno, spava, igra se, kreće i da bude posmatrano bez nepotrebne panike, ali i bez odlaganja kada roditelj primeti da nešto odstupa. Pedijatar, fizioterapeut i roditelj ne rade iste poslove, ali zajedno mogu pružiti pravovremenu podršku detetu tokom rasta i razvoja.
Ishrana i kretanje nisu dva odvojena sveta
Dete koje nema dovoljno kvalitetnih obroka često nema ni stabilnu energiju za igru, školu, sport i svakodnevne aktivnosti. Sa druge strane, dete koje se malo kreće može izgubiti prirodan osećaj gladi, žeđi, zamora i potrebe za odmorom. Veoma je važno da posmatramo ishranu i fizičku aktivnost kao povezani sistem, a ne kao dve zasebne obaveze koje roditelj pokušava da “čekira” tokom dana.Osnovu čine redovni obroci, raznovrsno povrće i voće, dovoljno proteina, žitarice, zdrave masti, voda i hrana koja detetu daje energiju bez stalnih velikih oscilacija. Ne mora svaki tanjir da bude idealan, niti da se dete potpuno odrekne slatkiša. Važnije je da ono kroz ponavljanje nauči kako izgleda normalna porodična ishrana, odnosno da doručak nije samo pecivo u hodu, da užina nije uvek industrijska grickalica, niti da je večera usputna nadoknada za ceo dan. Dobra navika je ritam koji dete prepoznaje kao prirodan deo doma.
Svetska zdravstvena organizacija naglašava da je rano detinjstvo vreme brzog fizičkog i kognitivnog razvoja, ali i period kada se formiraju porodične navike vezane za kretanje, sedentarnost i san. Svakodnevna igra, vreme napolju i manje dugotrajnog sedenja su deo šireg okvira koji podržava zdravlje i blagostanje deteta, a ne samo preporuka koje se retki pridržavaju.
Zašto organska hrana treba da ima mesto u ishrani deteta?
Kada se govori o organskoj hrani koju je danas moguće kupovati i online, na primer https://beyond.rs/ , korisno je ostati realan. Organsko voće, povrće, žitarice, ulja i drugi proizvodi mogu biti dobar izbor za porodice koje imaju pristup provereno sertifikovanim namirnicama i žele da smanje izloženost određenim sintetičkim pesticidima. Međutim, organska oznaka sama po sebi ne znači da je neka namirnica automatski kompletan obrok, niti da će rešiti problem izbirljivosti u ishrani, manjka kretanja, lošeg sna ili razvojnog odstupanja.Najveća praktična vrednost organske hrane je često u tome što roditelje vraća osnovama. Biramo sezonsko voće, povrće, mahunarke, integralne žitarice, kvalitetne masti i manje se odlučujemo za visoko prerađene proizvode. Kada dete redovno viđa takvu hranu na stolu, raste verovatnoća da će je vremenom prihvatiti kao normalan deo ishrane.
Zanimljivo: Studija Makrisa i saradnika iz 2019. godine, sprovedena kao nasumično ukršteno ispitivanje, pokazala je da je period organske ishrane kod dece bio povezan sa manjom izloženošću određenim piretroidnim i neonikotinoidnim pesticidima. Važno je, međutim, pravilno tumačiti rezultat: to govori o izloženosti pesticidima, ali ne dokazuje da organska hrana sama po sebi poboljšava motoriku, inteligenciju ili rast deteta. Organsku hranu treba posmatrati kao jedan kvalitetan izbor unutar šire zdrave rutine, a ne kao terapiju ili zamenu za savet lekara.
Kako kretanje gradi motoriku, samopouzdanje i odnos prema telu?
Kretanje za dete nije samo sport, nego i penjanje, preskakanje, hodanje po ivici trotoara, vožnja bicikla, šutiranje lopte, provlačenje, plesanje, igra žmurke, skakanje po krevetu kada roditelj na trenutak ne gleda i hiljade drugih malih pokreta kroz koje telo uči gde se nalazi u prostoru. Dete motoriku razvija kroz iskustvo, pokušaj, grešku i ponavljanje.Kada dete ima dovoljno slobodne igre, ono razvija koordinaciju, ravnotežu, snagu, izdržljivost i sigurnost u sopstvenim pokretima. Zato je često korisnije da roditelj ne pita samo “da li moje dete trenira nešto”, već i “koliko se moje dete zaista kreće tokom običnog dana”. Organizovani sport može biti dragocen, ali ne može potpuno nadomestiti spontanu igru, šetnju, vreme napolju i naviku da telo ne doživljavamo samo kao nešto što treba smestiti ispred ekrana.
Interesantan podatak: Jedan sistematski pregled nasumičnih studija iz 2020. godine obuhvatio je 25 intervencija fizičke aktivnosti kod dece, pri čemu je 20 studija prijavilo značajno poboljšanje motoričkih veština. To ne znači da postoji univerzalna “najbolja vežba”, već potvrđuje jednostavnu ideju: kada se dete redovno kreće na razvojno primeren način, motorika ima prostor da napreduje.
Pedijatar je prva adresa kada roditelj primeti odstupanje
Roditelj najbolje poznaje dete, njegov temperament, tempo razvoja i način na koji se kreće. Zato opažanje roditelja nije sitnica koju treba ignorisati, čak i kada okolina govori da će dete “samo prerasti”. Pedijatar je osoba koja može da sagleda širu sliku, detetov rast, telesnu masu, istoriju bolesti, razvojne prekretnice, ishranu, san, ponašanje i eventualne tegobe koje utiču na svakodnevno funkcionisanje deteta.Nije svaka nespretnost problem i nisu sva deca jednako brza u usvajanju novih pokreta. Neko dete ranije prohoda, drugo je opreznije, treće je izrazito aktivno, dok četvrto dugo posmatra pre nego što pokuša nešto novo. Međutim, ponavljane teškoće sa ravnotežom, hodom, trčanjem, penjanjem, držanjem tela ili obavljanjem pokreta koje vršnjaci uglavnom lako savladavaju, zaslužuju posebnu pažnju pedijatra.
Posebno je važno ne odlagati pregled ako dete gubi veštinu koju je ranije imalo, ako deluje izrazito ukočeno ili mlitavo, teško drži glavu i vrat stabilnim, ima upadljive teškoće sa ravnotežom ili neobičan hod. Američka akademija pedijatara savetuje da roditelj o ovakvim zapažanjima otvoreno razgovara sa pedijatrom, koji po potrebi može proceniti dalji put dijagnostike i uputiti dete odgovarajućem stručnjaku.
Fizikalna terapija nije rezervisana samo za povrede
Mnogi roditelji fizikalnu terapiju vezuju isključivo za sportsku povredu, bol u leđima ili oporavak nakon preloma. Kod dece, ona može imati mnogo širu ulogu. Fizioterapeut, u saradnji sa pedijatrom i po potrebi fizijatrom, procenjuje način kretanja, držanje, ravnotežu, mišićnu snagu, koordinaciju i funkcionalne obrasce koji detetu mogu otežavati igru, svakodnevne aktivnosti ili uključivanje u vršnjačke igre.Dobra fizikalna terapija kod dece ne liči na strogi trening odraslih. Prilagođena je uzrastu, interesovanjima i razvojnim mogućnostima deteta. Vežbe se često uvode kroz igru, zadatke, prepreke, loptu, ritam, puzanje, oslanjanje, ravnotežu i pokrete koje dete može da prihvati bez straha i osećaja da je “pokvareno” ili manje sposobno od drugih.
Roditelj u ovom procesu ima važnu ulogu, jer se najveći deo detetovog života ne odvija u ordinaciji. Nekada će stručnjak predložiti jednostavne položaje, igre ili kratke rutine koje porodica može primenjivati kod kuće. Cilj je da kao roditelji razumemo šta ove vežbe podstiču i kako da kroz svakodnevne situacije podržimo dete bez pritiska. Kada se uoči motoričko kašnjenje, rana podrška i odgovarajuće usmeravanje mogu biti veoma značajni za dalji razvoj.
Zdrav razvoj traži pažnju i kontinuitet
Roditelji danas dobijaju mnogo poruka i preporuka šta da kupe, šta da izbace, na koju aktivnost da upišu dete ili koju novu supernamirnicu da uvedu u jelovnik. U toj buci lako se izgubi osnovna ideja da deci najviše znači stabilno, prisutno i dovoljno dobro okruženje. Okruženje u kome postoji hrana koja hrani, kretanje koje raduje, san koji se poštuje i odrasli koji primećuju kada detetu treba dodatna podrška.Organska hrana može biti vredan deo takve svakodnevice, naročito kada podstiče porodicu da bira jednostavnije i kvalitetnije namirnice. Pedijatar je važan saveznik kada roditelj ima dilemu oko rasta, ishrane, razvoja ili simptoma koje ne želi da zanemari. Fizikalna terapija može biti dragocena kada je detetu potrebna stručna podrška da se sigurnije, lakše i funkcionalnije kreće.
Na kraju, zdravo detinjstvo ne traži savršen plan, ono počinje jednim doručkom za stolom, šetnjom umesto kratke vožnje, loptom u parku, povrćem koje se iznova nudi bez pritiska i spremnošću roditelja da pita stručnjaka kada nešto ne deluje kako treba. Kroz hranu koju detetu nudimo i kretanje na koje ga podstičemo, poručujemo mu da je njegovo telo važno.
0 Komentara
Nema komentara za ovu vest