Zemlja pamti - Opomena iz pepela
Nauka treba da bude u službi poljoprivrede, a ne oganj – jer plodnost zemljišta se gradi znanjem, a ne pepelom, dok su štete od paljenja višestruke i dugoročne.Iako bez ikakve korisne svrhe, paljenje strništa i biljnih ostataka i dalje je prisutna praksa među pojedinim poljoprivrednicima. Ova loša navika, osim što je protivzakonita, nanosi ogromnu štetu zemljištu i direktno ugrožava prinose – i sadašnje i buduće.
Spaljivanjem se uništava najvredniji deo plodnog tla – humus. Stručnjaci upozoravaju da se njegov sadržaj i inače smanjuje, čak i kada se sve agrotehničke mere pravilno primenjuju. Kada na to dodamo vatru, gubitak je dugoročan i teško nadoknadiv.
Zakon je jasan – spaljivanje biljnih ostataka strogo je zabranjeno. Kazne za fizička i pravna lica su visoke, a odgovorni za izazvani požar snose i troškove intervencije vatrogasaca.
Alternativa postoji.
Preporučuje se primena uree – đubriva sa čak 46% azota, u količini od 60 do 70 kilograma po hektaru. Uz pravilnu obradu, đubrenje i plodored, zemljište može da se sačuva i unapredi.Jer sve počinje od zemlje. Ako je tlo zdravo – biće i usevi. Ako ga sagorimo – nema povratka.
Zemlja pamti. I trud. I grešku. I vatru.
0 Komentara
Nema komentara za ovu vest