Visoki Dečani - sveti dragulj koji deli sudbinu svog naroda
Najbolje očuvani hram iz doba Nemanjića, drevna lavra Visoki Dečani sa spomenicima srpske prošlosti koji su deo istorije i kulture čevečanstva, 2006. godine je upisan i u Uneskov registar ugrožene baštine sveta. Ekipa RTS-a bila je u Dečanima, jedinom manastiru u Metohiji i na Kosovu koji obezbeđuju pripadnici međunarodnih snaga.Autentični spomenik Visoki Dečani zadivljuje arhitekturom, oslikanim hramom i pripratom. Smatra se za nešto najlepše što je ljudska ruka stvorila i ostavila u nasleđe. Kulturno istorijske vrednosti zadužbine Stefana Dečanskog i cara Dušana pronele su lepotu manastira podno Prokletija u Metohiji čije bratstvo deli sudbinu naroda koji opstaje uprkos mnogobrojnim problemima.
"Primećujemo naravno da je povećano prisustvo Kfora. I dalje imamo situaciju da kosovske vlasti uporno izbegavaju izvršenje odluke Ustavnog suda iz 2016. i pored svih zahteva međunarodnih predstavnika i vrlo jasnog stava da je to odluka koja se ne može menjati, da zemlja od 24 hektara koja se nalazi u neposrednoj blizini manastira pripada Manastiru Visoki Dečani", kaže arhimandrit Sava Janjić, iguman manastira Visokih Dečana.
Manastir Visoki Dečani je svetinja u kojoj su se kroz vreme uvek služile liturgije. O tome i da je svetinja podignuta u vreme procvata srpske srednjovekovne države, kao i da je slikarstvo Visokih Dečana najbolje očuvana galerija u kojoj je oslikan svaki dan u godini, monaško bratstvo prenosi verujućama, turistima ali i inostranim delegacijama.
"Najveći dragulji toga doba srednjeg veka i za to su proglašeni za svetsku kulturnu baštinu. Te dragulje treba sačuvati, sačuvati od onih koji su nemarni i od onih koji bi da te svetinje unište ili da ih prisvoje. Kako da ih prisvoje, kad ne znaju da vide u njima ono što je najvrednije, zato se mi trudimo da ove svetinje sačuvaju svu svoju lepotu i onako kako je to pisano u hrisovuljama i zaveštanjima ktitora", ističe episkop raško-prizrenski Teodosije.
Osnivač manastira jeste kralj Stefan Uroš Treći, sin kralja Milutina i otac cara Dušana koji je 1330. godine izdao osnivačku povelju Dečana kao svetosavske lavre.
Kulturne vrednosti tog spomenika srpske prošlosti može da ugrozi izgradnja puta u neposrednoj blizini Manastira.
"Što se tiče puta, reč je o nastojanju kosovskih vlasti da mimo Zakona o zaštićenim zonama, koje zabranjuju tranzitne i transportne puteve kojima bi prolazila teška vozila, i dalje insistiraju da ruta puta Dečani-Plav prolazi kroz zaštićenu zonu manastira", kaže iguman Sava Janjić.
Drevna lavra Visoki Dečani povezuje narode i kulture, ali je i svedočanstvo o sedamsto godina života Srba pravoslavaca na tim prostorima.
0 Komentara
Nema komentara za ovu vest