Usekovanje glave Svetog Jovana Krstitelja - Dan posta i molitve
Danas vernici Srpske pravoslavne crkve obeležavaju Usekovanje glave Svetog Jovana Krstitelja. Strogi post i molitva podsećaju na žrtvu pravdoljubivog Preteče. Praznik je ustanovljen u znak sećanja na dan kada je 29. avgusta po starom kalendaru osvećena crkva na njegovom grobu u Sevastiji, podignuta od cara Konstantina i carice Jelene. Na ovaj dan ne jede se i ne pije ništa crvene boje.Pravoslavni vernici i Srpska pravoslavna crkva danas obeležavaju Usekovanje glave Svetog Jovana Krstitelja, jedan od šest praznika posvećenih ovom velikom svetitelju.
Sveti Jovan Krstitelj stoji na vratima Starog i Novog Zaveta, pripremajući put Mesiji. Bio je divan, vrličan čovek, veliki asketa i podvižnik
Sveti Jovan se slavi i 20. januara, u znak poštovanja prema svecu koji je, po predanju, krstio Isusa Hrista.
Dan je posvećen uspomeni na smrt proroka, Preteče i Krstitelja Hristovog, koji je postradao po naređenju cara Iroda Agripe, na zahtev njegove žene Irodijade.
Učenici Svetog Jovana tajno su uzeli njegovo telo i sahranili ga u Sevastiji, dok je glava svetitelja kasnije preneta u Jerusalim, a zatim u Carigrad.
Ovaj praznik ustanovljen je u znak sećanja na dan kada je 29. avgusta po starom kalendaru osvećena crkva na grobu Svetog Jovana u Sevastiji, koju su podigli car Konstantin i carica Jelena.
U narodu praznik je poznat kao Jesenji Sveti Jovan, Jovan Glavosek ili Jovan Sekovan. Veruje se da se na ovaj dan mora postiti strogo, po mogućstvu „suhojedeće“ – upotreba isključivo nekuvane posne hrane. Ako praznik padne u subotu ili nedelju, dozvoljeno je ulje i vino.
Poseban običaj jeste da se ne jede i ne pije ništa crvene boje, jer ta boja podseća na prolivenu krv svetitelja. Takođe, mnogi izbegavaju da jedu iz tanjira, u znak sećanja na to što je Jovanova glava doneta na tanjiru pred Irodijadu i njenu kćer.
Na ovaj dan ne rade se teži poslovi, a u narodu postoji verovanje da je dobro vreme za branje lekovitog bilja. U mnogim mestima se održavaju vašari, jer se Usekovanje slavi i kao krsna slava.
Ovaj veliki praznik ima i poseban značaj za Srpsku pravoslavnu crkvu jer je upravo na dan Usekovanja, 1914. godine, rođen blaženopočivši patrijarh srpski Pavle. Rođen kao Gojko Stojčević u selu Kućanci, ostao je upamćen kao jedan od najvoljenijih duhovnih pastira našeg naroda, skroman i blag, upokojio se 15. novembra 2009. godine u Beogradu.
Ovaj dan, ispunjen strogim postom, molitvom i uzdržavanjem, podseća vernike na žrtvu pravdoljubivog Preteče, ali i na snagu vere koja vekovima ostaje živo svedočenje u narodu.
0 Komentara
Nema komentara za ovu vest