SRBIJA NA ŠESTOM MESTU U EVROPI PO STAROSTI STANOVNIŠTVA
Zbog negativnog prirodnog priraštaja i migracija Srbija godišnje izgubi grad veličine oko 36.000 stanovnika, a čak 18,7 odsto stanovništva danas starije je od 65 godina, prosečna starost u Srbiji je 42,7 godina. Prosečna starost stanovništva u Srbiji je skoro 43 godine i naša zemlja je na šestom mestu u Evropi po starosti stanovništva, rekla je danas ministarka bez portfelja zadužena za demografiju i populacionu politiku Slavica Đukić Dejanović.Zbog negativnog prirodnog priraštaja, ali i migracija, Srbija godišnje izgubi grad veličine oko 36.000 stanovnika, rečeno je na konferenciji u SANU „Ka boljoj demografskoj budućnosti Srbije”.
Đukić Dejanović je ukazala da godišnje u Srbiji mesto prebivališta promeni 130.000 stanovnika, da se češće sele žene i to starosti oko 33 godine, a da godišnje zemlju napusti 15.000 stanovnika.
Čak 18,7 odsto stanovništva danas starije je od 65 godina, prosečna starost je 42,7 godina pa nas to svrstava na šesto mesto u Evropi po starosti stanovništva.
Kako bi se nepovoljna demografska slika promenila Vlada Srbije formirala je ministarstvo koje će se baviti tom problematikom i Savet za populacionu politiku na čijem čelu je premijer Aleksandar Vučić.
Đukić Dejanović je podsetila da je 2008. godine urađena Strategija podsticaja rađanja, da će ona u ovoj godini biti revidirana, te da će osim postojećih rešenja baviti se još migracijama i aktivnim starenjem.
U sklopu aktivnih mera za povećanje rađanja, ministarka je podsetila da je RFZO potpisao ugovor sa pet državnih i 11 privatnih klinika za vantelesnu oplodnju, gde će moći da se obavi do 4.300 procesa.
U ovoj godini počeće realizacija četiri pilot projekta podsticanja rađanja, sve u skladu sa potrebama mladih parava u različitim delovima Srbije.
Primećeno je, pojašnjava Đukić Dejanović, da majke u Beogradu dosta vremena izgube dok dete odvedu u vrtić ili školu, pa će se raditi na tome da dete predaju asistentima na pragu kuće koji će ih voditi i vraćati iz vrtića organizovanim prevozom.
Drugi model je jug Srbije gde će se podsticati proizvodnja i pokušati da ekonomski ojačaju porodicu, kako bi se odlučila na rađanje. Posebne mere predviđene su za Vojvodinu i centralnu Srbiju.
„Revidiranje strategije, četiri pilot projekta, biće realizovani u ovoj godini, kao i anketiranje oko 5.000 zaposlenih, koji će će sugerisati koji su to modeli kako da se uskladi roditeljstvo i posao”, rekla je Dejanović i dodala da poslodavce treba podsetiti na zakonske mogućnosti kliznog radnog vremena, rada od kuće...
Kada se sprovedu sve planirane aktivnosti, naredne godine biće godina davanja predloga za izmenu zakonske regulative.
Predsednik SANU Vladimir Kostić naglasio je da je demografski problem Srbije problem svih problema i da svi drugi problemi proističu iz njega.
„Od početka milenijuma mi smo više od pola miliona ljudi izgubili. Pritom migracioni aspekt nije toliko dominantan. Udeo visokoobrazovanih koji napuštaju zemlju je 11 puta veći nego sedamdesetih godina”, upozorio je Kostić.
On je dodao da Srbija izvozi sopstvenu budućnost i da ne treba gajiti iluziju da se demografski problem može rešiti brzo i lako, te da ukoliko se sada urade najbolje mere efekat se može osetiti tek za deceniju.
„Međutim, ako sada ne radimo ništa, onda ćemo za nekoliko godina da se čudimo šta nas je snašlo, što nema mladih, nema pesme u Srbiji, što nema ko da plaća penzije”, naglasio je Kostić.
Upozorio je da visokoobrazovane žene danas imaju živorođene dece 1,37, a za najprostiju reprodukciju je potrebno 2,1 dete, da je materinstvo odloženo, ali da za to ne treba optuživati žene, već su krivci mnogi društveni, socijalni, politički istorijski faktori. (Tanjug)
0 Komentara
Nema komentara za ovu vest