Praznična kupovina od džidža-bidža do dve prosečne plate
Austrijanci za novogodišnje poklone izdvoje oko 290 evra, Italijani oko 230, a, prema istraživanju najveće platforme za kupovinu u srednjoj i istočnoj Evropi, 63 odsto ispitanika u našoj zemlji izjavilo je da će potrošiti istu sumu kao prošle godine. Ono što je kod nas, takođe, slično kao u Evropi, korona nas je naučila da kupujemo onlajn. Ipak, ima nekih kupovina koje moramo da obavimo lično.Kupovinu za praznike počeli smo još u novembru. Nije onda ni čudo što su nam novčanici već prvih dana januara prazni, ma koliko planirali troškove.
Anketirani građani uglavnom ne planiraju nego troše.
Do sredine prošlog veka za praznike se poklanjalo uglavnom voće, pomorandže, jabuke, orasi, poneki slatkiš. Danas su pokloni skupi, a daje se čak i novac u koverti.
"Sve po uzoru onako kako su se već komercijalizovali praznici na Zapadu, to je pristiglo i kod nas. Tako da je potrošnja uglavnom velika za sve praznike, a to da li čovek ima ili nema u stvari je deo identiteta. Da se pokaže i pred gostima i da se pokaže u svojoj sredini da za te praznike ima. Većina ljudi ne razmišlja šta će biti posle", kaže etnolog Vesna Marjanović.
Prema nekim istraživanjima, oko 30 odsto građana potroši na poklone između pet i deset hiljada dinara.
Nije mali broj onih koji za darove izdvajaju i više od 20.000. Oko 11 odsto ljudi darove će izraditi ručno. Ali nisu samo pokloni na strani rashoda u prazničnoj računici. Trpeza takođe mora biti bogata, a kupuje se na pijaci, u marketima i onlajn.
Prodavci na pijaci kažu da trenutno „idu“ džidža-bidže i da su zato marketi puni kupaca jer može da se plati na odloženo.
A kada praznici prođu, tek tad nam neće biti do računice. Zato je tu statistika, a ona kaže da se tokom praznika na poklone, praznične trpeze i slavlje potroše dve prosečne plate.
0 Komentara
Nema komentara za ovu vest