Mala Gospojina - praznik Presvete Bogorodice i početak jesenjih običaja

Mala Gospojina posvećena je rođenju Presvete Bogorodice Marije, koja je, prema hrišćanskom predanju, rođena u Nazaretu od pravednih i ostarelih roditelja Joakima i Ane. Marija je, prema verovanju, po Božjoj volji određena da bude majka Isusa Hrista, zbog čega se slavi kao Presveta Bogorodica.

Za ovaj veliki praznik vezuju se brojni običaji i narodna verovanja. Od davnina se Mala Gospojina smatrala početkom sezone jesenjih svadbi, dok je zemljoradnicima označavala vreme za početak jesenjeg oranja i setvu ozimih useva. Organizovane su i različite stočarske svečanosti.

Veruje se da bilje ubrano između Velike i Male Gospojine ima posebna lekovita svojstva, dok se jaja iz tog perioda čuvaju za nasad, jer se verovalo da će pilići izleženi u ove dane biti dobre nosilje.

Mnoge porodice Malu Gospojinu obeležavaju kao krsnu slavu, a u brojnim mestima održavaju se sabori, zavetine, preslave, molitve i litije. Praznik se smatra pogodnim i za svadbe i veridbe.

Prema narodnom verovanju, ako je na Malu Gospojinu vedro vreme, očekuje se lepa jesen, ali i povoljniji dani tokom zime.