Glog je žilavo i tvrdo drvo, a njegovi cvetovi imaju jak miris meda. Plodovi su crvene boje i beru se u kasno leto kada su potpuno zreli. Sadrže kalijum, kalcijum, magnezijum, mangan, gvožđe, cink, bakar, hrom, molidben, aluminijum, jod, selen i bor. Sadrže i amine(tiramin), flavanoide, proantocijanide (O.P.C) steroidne saponine, tanine, topivu celulozu, triterpene, kolin, kartenoide, probavne enzimelimunsku i vinsku kiselinu.
Zatim vitamine K,E,C.

Glog je biološka četka za jake i čiste krvne sudove, prirodni lek za čišćenje svih vrsta masnoća (holesterol, trigliceridi).

Lekoviti delovi biljke su list, cvet i plod bez peteljke. Listove i cvetove treba brati u proleće, sa drveća koje je u početnom punom cvatu, a listove tek nakon cvetanja. Plodove beremo tek kad sazre, osuše se u hladu, da uvenu a zatim dodatno dosupš na toplom vazduhu.

Veruje se da je glog lek za srce i to jedan od najvrednijih i najdelotvornijih što nam je priroda dala. Glog se još od davnina primenjunje kao prirodni lek za pritisak tj. regulaciju krvnog pritiska. On ne pomaže samo kod snižavanja visokog krvnog pritiska, već i reguliše nizak krvni pritisak kad je oslabljen srčani mišić. Takođe starije osobe koje imaju oštećen i upaljen srčani mišić treba da uzimaju glog lek za srce.

Kod zakrčenja krvnih sudova takođe i izuzetno je delotvoran kao prirodni lek za anginu pektoris. Takođe je dobar kod smirivanja nerava i nervne napetosti.

Čaj od gloga

1 kasicica mešavine cvetova i listova gloga prelijte sa šoljom ključale vode.

Uzimati u gutljajima do 2,3 šoljice na dan.