ZNAČAJ ZDRAVE ISHRANE KOD MLADIH

Pravilna i zdrava ishrana postala je jedan od najvažnijih problema savremenog čoveka. Pojam pravilne ishrane podrazumeva zadovoljenje potreba organizma za dnevnim unosom energije i dovoljnom količinom prehrambenih i zaštitnih materija koje su neophodne za održavanje fizioloških funkcija organizma i zdravlja.


Hranom se osigurava unos materija neophodnih za izgradnju tkiva (belančevina, gvožđa i kalcijuma), energija neophodna za odvijanje procesa metabolizma i telesnu aktivnost (masti i ugljenihidrati) i nutrijenti potrebni za fiziološke funkcije organizma (vitamini i minerali). Pravilnim izborom hrane doprinosimo održavanju zdravlja, mentalnoj i telesnoj sposobnosti pa je zato važan kvalitetan i raznovrstan odabir namirnica. 

Ne samo da zbog nedostatka vremena, dinamike života i sve veće zaposlenosti roditelja, deca i mladi učestalije konzumiraju hranu van kuće , već se češće jedu obroci koji su po prehrambenom sastavu bogati energijom, ali ne sadrže dovoljnu količinu zaštitnih materija. Tako se 1/4 do 1/3 energetskih potreba ostvaruje unosom užine tipa grickalica.

 Omiljena hrana adolescenata su chips, bombone, cola, ice cream, gazirana piüa, mleko, šnicle, hamburgeri, špagete, pica, piletina, pomfrit, sladoled, pomorandže, jabuke, hleb. Povrće nije popularno. Uglavnom se “gricka” iz socijalnih razloga, a ne zbog gladi. Tako da adolescenti konzumirajuüi takvu hranu imaju probelem sa povećanim unosom ukupnih i zasićenih masti, holesterola, trans masti, soli i šećera koji se brzo apsorbuje. Oko 25% adolescenata svoj dnevni energetski unos ostvaruje unoseći ove materije konzumiranjem popularne brze hrane. Ona sadrži veliku količinu kalorija, soli, mast i aditiva, a malu količinu vlakana, vitamina i minerala.

Smanjen unos mleka ili zamena mlečnih napitaka gaziranim sokovima takođe dovodi do nedostatka kalcijuma i vitamina D. Nivo cinka, mangana, hroma i selena je takođe nizak. 



Piramida ishrane
Preporuke piramide ishrane obuhvataju sledeća pravila:
1. Povećati unos vitamina, minerala, dijetnih vlakana i drugih esencijalnih nutritijenata, naroþito onih koja su ređe zastupljeni u tipičnim dijetama.
2. Smanjiti unos zasićenih masti, trans nezasićenih masnih kiselina, holesterola a povećati unos voća, povrća, celih žitarica da bi se snizio rizik od nekih hroničnih bolesti.
3. Kalorijski unos treba izbalansirati sa energetskim potrebama da bi se sprečio dobitak u telesnoj težini i /ili očuvala zdrava telesna težina.
Preporuke sadrže nekoliko važnih principa:
 AKTIVNOST - Biti aktivan svaki dan.
 UMERENOST - izabrati one oblike namirnica koje ograničavaju unos zasićenih ili trans masti, dodatih šećera, holesterola, soli, alkohola.
 INDIVIDUALNOST – svako treba da unosi hranu prema individualnim potrebama  PROPORCIONALNOST - jesti više neke namirnice (voće, povrće, cele žitarice, bezmasti ili sa malim procentom masti - mlečne proizvode), manje drugih ( hrana bogata zasićenim i trans masnim kiselinama, dodatim šećerima, holesterolom, solju, alkoholom).
 RAZNOVRSNOST - unos hrane iz svih grupa i subgrupa namirnica
 POSTEPENO POBOLJŠANJE – uspeh se može očekivati samo ako se ide korak po korak. Započnite dan sa doručkom.  Doručak osigurava energiju potrebnu za početak dana, poboljšava pamćenje, razumevanje a i doprinosi boljem raspoloženju u školi.
Prema mnogim istraživanjima, dokazano je da deca i mladi koja preskoče prvi jutarnji obrok imaju lošije rezultate na testovima nego oni koji su ujutro doručkovali. Tokom dana važno je ne preskakati glavne obroke jer međuobroci nisu zamena za ručak i večeru. 
Voda je neophodna za život i zdravlje. Voda sačinjava više od 50% telesne težine, pomaže pri transportu nutrijenata, reguliša volumen krvi i telesnu temperaturu. Za održanje ravnoteže u organizmu, a time i zdravlja, svakodnevno treba popiti najmanje 5 velikih čaša vode. 
Fizička aktivnost je neophodna. Neki primeri umerene fizičke aktivnosti su žustar hod, kretanje po proplanku, igranje, plivanje ili vožnja bicikla na neravnom terenu. Umesto lifta koristiti stepenice.
Ovo su sve preporuke dr Saše Dražilovića, specijaliste higijene i subspecijaliste ishrane zdravih i bolesnih. u centru za higijenz i humanu ekologiju pri Zavodu za javno zdravlje Požarevac. 
Pogledajte prilog!