Zlato u trezorima, rudi i pametnim telefonima - tradicionalno ili urbano iskopavanje zlatnih rezervi

23 Dec 2023, 11:57 Beograd RTS Marija Vajner

Zlato u trezorima, rudi i pametnim telefonima - tradicionalno ili urbano iskopavanje zlatnih rezervi

Ovog meseca cena zlata na svetskom tržištu dostigla je istorijski maksimum, 2.100 dolara po unci. Po podacima Svetskog saveta za zlato proizvodnja zlata u svetu veća je 6 procenata, a recikliranje 8 odsto više nego prošle godine. Pojačani su i zahtevi da se zlato proizvodi na održiv način. Narodna banka Srbije je u proteklih 11 i po godina svoje zlatne rezerve gotovo utrostručila i povećala ih na skoro 40 tona. Narodna banka Srbije vratila je zlato koje je čuvano u inostranstvu, a kupovinom na domaćem i stranom tržištu znatno je uvećala zlatne rezerve. Vrednost zlata u trezorima Narodne banke Srbije je 2,4 milijarde evra.

"Povećanje diversifikacije strukture, odnosno poboljšanje strukture deviznih rezervi povećava ukupnu finansijsku stabilnost naše zemlje i zlato u periodu pojačane neizvestnosti dobija na svojoj vrednosti, dobija na značaju, tako da je to značajno za ukupnu finansijsku stabilnost samim tim i za građane. Dakle, oni su sigurniji da devizne rezerve koje Narodna banka Srbije ima, sigurnije su i dobijaju u periodima inflacije, pojačanih geopolitičkih pritisaka, pojačanih tenzija i neizvesnosti na finansijskim tržištima", kaže Nikola Dragašević, viceguverner Narodne banke Srbije. Samo ove godine NBS je od kineske kompanije Ziđin kupila 100 poluga zlata iskopanog u Srbiji teških 1.250 kilograma. Od 1938. godine u Boru je proizvedeno oko 160 tona zlata. A geološka istraživanja, koja uglavnom obavljaju strane kompanije, pokazuju da ispod zemlje ima još rezervi zlata. "To je zlato u rudi i tek mora da krene njegova eksploatacija. Dobar deo tog zlata se trenutno eksploatiše, najviše u okviru Bora i sad Ziđin kompanije. Sve druge rezerve su u stenama, u ležištu. Znači, još nije došlo vreme za eksploataciju. Na bazi svih dosadašnjih procena s kojima Srbija raspolaže, to je između 500 i 600 tona, što znači preko 100 milijardi evra. Tolika je vrednost, kada bi se to izvuklo i preradilo", kaže Predrag Mijatović, geolog, zamenik direktora Geološkog zavoda Srbije.

Centralne banke u svetu drže više od 35.000 tona zlata

Pre pola veka gram zlata na međunarodnom tržištu bio je svega 3 dolara, a danas je oko 65 dolara. Procenjuje se da centralne banke u svetu trenutno drže više od 35.000 tona zlata, a njihova tražnja za zlatom ove godine povećana je za 14 odsto. "Zlato najviše kupuju Kina i Amerika. Tržište investicionalnog zlata u Srbiji je relativno novo, PDV je ukinut 2018. godine, tako da od tada do sada verujem da sve više i više ljudi ulažu u zlato, zato što je to jedna odlična opcija, sigurnija, koja donosi 10-12 procenata profita na godišnjom nivou. Prva najbitnija stvar kada je u pitanju investiciono zlato je da je to najsigurnija investicija koja postoji", rekao je Georgi Hristov, direktor "Taveks zlato i srebro". Na svetskom tržištu traži se poštovanje takozvanih ESG standarda što znači da se mora voditi računa o tome da se u proizvodnji zlata ne ugrožava životna sredina i da nema eksploatacije radnika. "Svakako pratimo te standarde i u redovnoj smo u komunikaciji sa kompanijom od koje kupujemo iz domaće proizvodnje", rekoa je Dragašević. "Kad krenete u ceo proces otvarenja rudnika, jedan od glavnih i bitnih tehničkih dokumenta je procena uticaja na životnu sredinu", rekao je Mijatović.

Prognoze geologa

Geolozi prognoziraju da će preostale zemaljske rezerve zlata verovatno biti iscrpljene u narednim decenijama. Tradicionalni način iskopavanja ostavlja ogroman ekološki otisak zbog toksičnih supstanci kao što su cijanid i živa, ogromne potrošnje energije i emisije ugljenika. Zato je reciklaža sve važnija, i povećava se količina zlata dobijenog urbanim rudarenjem elektronskog otpada, pametnih telefona i računara i automobilskih delova. Udeo recikliranog zlata sada čini više od četvrtine godišnje ponude na svetskom tržištu.

Kategorija Ekonomija