Zimski Krstovdan, valja oprati veš i očistiti kuću

Srpska pravoslavna crkva i vernici slave zimski Krstovdan. Po predanju, danas se ukrštaju vetrovi.
Zimski Krstovdan, slavi se kao uspomena na prve hrišćane koji su primili veru na samom početku hrišćanske propovedi.

Praznik se vezuje za Bogojavljenje i krštenje Isusa Hristosa, kao i za dan posvećen Svetom Jovanu Krstitelju, koji je i krstio sina Božijeg u reci Jordan.

Na ovaj dan, posle liturgije, u hramovima se obavlja i čin vodoosvećenja, sutra na Bogojavljenje, voda se osvećuje i van hrama, na rekama i drugim otvorenim mestima.

Od Božića do Bogojavljenja mrsni su svi dani, ali se na Krstovdan, ma koji dan od ponedeljak do petka bio, strogo posti, na vodi. Ukoliko padne u subotu i nedelju, post je razrešen na ulje.

Ovim postom se pripremamo za praznik Bogojavljenja i za pijenje bogojavljenske vodice.

U našem narodu veruje se da se večeras u ponoć, pred Bogojavljenje, otvara nebo i Bog javlja ljudima.

Čeka se ponoć, a tada uz molitvu treba izgovoriti želju.

Verovanja i običaji 

Prema narodnim običajima u nekim delovima Srbije na Krstovdan valja da se opere sav veš i očisti kuća.

Posti se strogo, prvi put posle Božića, jer je do ovog dana bilo razrešenje zbog velikog praznika. Zato je u srpskom narodu ostala izreka: "Ko se krstom krsti, taj Krstovdan posti".

Po narodnom predskazivanju vremena, koji vetar duva na Krstovdan, taj vetar će najčešće duvati tokom godine.

U Sremu se govorilo da se ovoga dana vetrovi krste (tj. ukrštaju, duvaju jedan drugome u susret), pa koji nadjača.

U dvanaest dana, počinjući od Božića a zaključno s Krstovdanom, ogleda se dvanaest meseci godine koja dolazi, pa kakvo je vreme kog dana takvo će biti u mesecu koji tom danu odgovara po redosledu.

Na Krstovdan su se, prenose hroničari, jeli ostaci badnjedanskog pasulja i - spremane su pihtije. Ali kako je Krstovdan posni dan, to su ih jeli sutradan, na Bogojavljenje. 

Večeras je Bogojavljenska noć za koju se vezuju brojni narodni običaji i verovanja. Jedno od njih je da će se večeras, tačno u ponoć, otvoriti nebesa. Valja zamisliti želju jer se veruje da će se svaka želja, zamišljena večeras, ostvariti.

Čim Sunce zađe, uoči Bogojavljenja, hrišćani počinju da se pozdravljaju sa „Bog se javi!“, a odgovoraju sa „Vaistinu se javi!“, a naročito je bitno ostati budan do ponoći!

Naime, naši stari veruju da je noć između 18. i 19. januara vreme kada se nebo otvara i „Bog se javlja“.

Prema verovanju, Bogojavljenje – javljanje ili objava Boga, dešava se u gluvo doba, uoči Bogojavljenja, kada se na tren otvara nebo, da se ukrštaju vetrovi što duvaju zimi s onima što duvaju leti. U tom trenutku sve vode sveta prestanu da teku, a onaj ko se zatekne na otvorenom i to vidi, može od Boga da zatraži ispunjenje jedne želje.

Ako u Bogojavljenskoj noći u ponoć otvorite prozor i pogledate u nebo, verovatno ćete primetiti da i neko od vaših komšija radi isto. Ovo ne treba da vas čudi, reč je o prastarom pravoslavnom običaju.

Običaj je i da neudate devojke veče pred Bogojavljenje stave ogledalce ispod jastuka, jer se veruje da će tako sanjati mladića za koga će se udati.