Zimska nega zasada voćnjaka i vinove loze

Voćke i vinova loza su u fazi zimskog biološkog mirovanja, ali voćari i vinograari imaju pune ruke posla kako bi prpremili biljke za nastupajuću sezonu. Radovi koje obavljaju zasadima zavise od trenutnih agroekoloških uslova.
Voćartsvo i vinogradarstvo su biljna proizvodnja koja ne miruje  nema praznih hodova  i tokom zimskog mirovanja voćari i vinogradari treba da razmipljaju o nastupajućoj vegetaciji, a istovremeno i kako da održe prlodove iz predhodne vegetacije. Jesen i zima do sada bile su neuobičajeno blage, tako da biljke nisu bile u mogućnosti da u pravoj meri pređu u biološko zimsko mirovanje.



U poslednja četiri meseca beležene su enornmo vidsoke temperature naše agroekološke uslove, tako da voćari i vinogradari treba da se dosta posvete biljkama jer po rečima  Vesne jović, profesora stručnih predmeta u Poljoprivrednoj školi sa domom učenika “Sonja Marinković”, februar je veoma diskutablan za biljnu proizvodnju kada se neretko javljaju i mrazevi, mada su voćke i vinova loza u fazi ekološkog mirovanja i biljke su spremne i za takve uslove. Iz zasada u kojima je jesenas obavljena tzv zrela rezidba,  neophodno je ukloniti orezane letoraste i lastare, kako ne bi bili vektori infekcija biljaka, jer se u njima mogu naći prezimljavajući oblici bolesti i štetočina  Prevremeno kretanje vegetacije može kako kaže Jović da ubije rodnost u datoj godini.



U zasadima voćaka i vinove loze neophodno je izvršiti zimska tretiranja, koja se kod nas obavljaju sredstvima na bazi bakra koja se mogu nabaviti u poljoprivrednim apotekama, gde će im inženjeri zaštite bilja dati savet kako da primene ta sredstva . Na velikim parcelama u toku je rezidba koja bi trebalo da se što pre privede kraju, jer koštičavo voće već krajem februara kreće sa vegetacijom.  U voćnjacim i vinogradima neophodo je izvršiti duboko oranje nakon unete potrebne količine mineralnog i organskog đubriva u količini koja se dobija na osnovu agrohemijske analize zemljišta. Krajem februara i početkom marta unose nove količine đubriva i njihovo zaoravanjasada na nešto manju dubinu, čime se vrši kompletzna nadoknada mineralnih i organskih materija u predhodnoj vegetaciji, a koje su neophodne za rast i razvoj biljaka u nastupajućoj vegetaciji.