Zdravlje, raspoloženje i letnje vremenske (ne)prilike
Ovo leto, makar do sada, bilo je sve samo ne uobičajeno. Pravih letnjih dana gotovo da nije ni bilo, često je padala kiša, a bilo je i velikih oscilacija vremenskih prilika. Sve to uticalo je na zdravlje i raspoloženje.Velike klimatske promene ove godine nisu zaobišle Srbiju. Trenutno, makar u Beogradu, ljudi imaju utisak da je više od 40 stepeni iako ona uglavnom ne prelazi 30. podeok, najčešće se čuje rečenica: „Teško se diše“.
Prema rečima načelnice u Klimatskom centru Republičkog hidrometeorološkog zavoda,Jasminke Smailagić tako se osećamo zbog kombinacije visoke relativne vlažnosti vazduha i visokih minimalnih dnevnih temperatura.
Svakodnevno pratimo vremenske prilike, radimo monitoring klime na osnovu podataka od 1887. godine, tako da imamo precizne podatke o svemu. Ove godine su jako visoke minimalne dnevne temperature, temperatura najčešće ne pada tokom noći ispod 20 stepeni i to doprinosi osećaju toplote koji imamo; istakla je Smailagićeva dodajući da ukoliko bi temperatura tokom noći pala na 15 ili 12 stepeni rashladili bismo organizam i bili orni za dan pred nama.
S druge strane, maksimalne dnevne temperature kreću se do 30 stepeni, ali je velika relativna vlažnost vazduha i takozvani toplotni indeks našeg osećaja je visok.
Juče je bio 38 stepeni. Danas, pošto će biti još viša dnevna temperatura i verovatno će i vlaga biti visoka očekujemo da indeks našeg osećaja bude i preko 40 stepeni. Tako da je vaš osećaj da je temperatura viša tačan, ali to ne znači da meteorolozi lažu. Ono što se meri u kućici na dva metra visine radi se da bi temperature u celom svetu bile uporedive, a ovo je naš subjektivni osećaj temperaturekoji je ove godine zaista znatno viši od onoga što je izmereno; objašnjava Smailagićeva.
Modeli pokazuju da će i avgust i septembar biti topli, ali sa većom količinom padavina od proseka. To će takođe uticati na zdravlje.
Sarađujemo sa svim hitnim službama i u Beogradu i širom Srbije jer je to multidisciplinarni rad da naučno objasnimo sve. Istraživanja pokazuju da su srčani bolesnici i astmatičari u ovakvim danima veoma ugroženi, jer dolazi do pogoršanja njihovih tegoba. Ovo vreme ne izaziva zdravstvene tegobe, ali dovodi do pogoršanja njihovog stanja; navodi Smailagićeva.
Modeli pokazuju da će i avgust i septembar biti topli, ali sa većom količinom padavina od proseka. To će takođe uticati na zdravlje.
Takođe, kod zdravih osoba javljaju se meteoropatske reakcije u vidu neraspoloženja, nedovoljne motivisanosti za rad. To je rezultat velike koncentracije pozitivnih jona u atmosferi koji dovode do narušavanja koncentracije. Zbog toga je i veliki broj saobraćajnih nezgoda – dekoncentrisani su i pešaci i vozači.
U poslednje vreme istraživanja pokazuju da su i bebe veoma osetljive na ovakve vremenske uslove, kao i mala deca koja pokazuju razdražljivost i drugačije se ponašaju.
Žene srednjih godina najosetljivije su na vremenske prilike zato što su one u tom periodu života najopterećenije drugim stresnim situacijama i ovo dođe kao kap u prepunoj čaši; ukazuje Smailagićeva.
Starije osobe između 11 i 16 sati trebalo bi da budu u hladovini, da ne izlaze napolje jer je i UV indeks izuzetno visok. Za one koji moraju napolje savetuje se zaštita od UV zračenja – dugi rukavi i nogavice i zaštita za glavu, čak i kad je oblačno.
0 Komentara
Nema komentara za ovu vest