Zašto je izvoz srpskog crvenog zlata u zastoju
Ove godine cena maline dostigla je rekord, ali potražnja u ovom periodu je u odnosu na prethodne godine daleko manja, tvrde stručnjaci. Na to utiče i svetska kriza, pa su tako pojedini proizvođači naplatili deo roda, dok se ostatku novca nadaju do kraja godine, a berba jesenjih sorti je tek počela.Septembar je na pragu, a u malinjaku Milorada Tulimirovića stigla je na berbu malina sorte polana. Berba će trajati do snega, a trenutna otkupna cena je 450 dinara za kilogram.
"Pričaju da će da pada i na 400. Sad šta će biti, kako će biti, ne znam. Ovamo je vilamet bila 620 i razlika je velika", kaže Milorad Tulimirović iz Kosjerića.
Situacija je drugačija i sa naplatom. Oni koji su se bavili otkupom uložili su u taj posao sopstvena sredstva.
"Dali smo dosta robe nekim hladnjačama, novac se čeka. Mi smo uglavnom nekim sredstvima isplaćivali, snalazili se, tu robu od ljudi što smo kupili. I ja sam imao svoje maline ove godine. Solidno je prošlo, cena je bila dobra, sad samo da se čeka naplata", navodi Milovan Ilić iz Kosjerića.
Većina proizvođača je isplatila berače kako bi obezbedili radnu snagu i za narednu sezonu, ali i ima i onih koji čekaju novac od izvoznika. A izvoz je trenutno u zastoju, kažu stručnjaci.
"Kupci našeg voća, ne samo našeg voća nego iz čitavog regiona i sveta, preplašeni i da se bave nekim egzistencijalnim pitanjima. Tako da u svakom slučaju pre biraju neke osnovne namirnice, nego na primer malinu, borovnicu, kupinu koje spadaju u tu grupu proizvoda sa najvećom elastičnošću tražnje", objašnjava dr Aleksandar Leposavić iz Instituta za voćarstvo u Čačku.
Međutim, godinama se za srpsko voće podižu kriterijumi kad je reč o kvalitetu i krupnoći ploda, što se i postiglo, ali uz niže prinose. Sa takvim adutima će se, uprkos krizi, tražiti put za plasman i ovogodišnjeg roda.
0 Komentara
Nema komentara za ovu vest