Zabranjeno spaljivanje strništa

Spaljivanje žetvenih ostataka šteti zemljištu, ali i džepu vlasnika parcele. Kazne su rigorozne, a gubi se i pravo na subvencije
 
Spaljivanje žetvenih ostataka ima dugotrajne štetne posledice, jer se u tom procesu razvijaju visoke temperature koje uništavaju korisne mikroorganizme u zemljištu smanjuje prinose budućih useva, uništava se i azot u zemljištu kooji je neophodno nadomestiti unosom mineralnih đubriva, ali i smanjuje saržaj humusa u zemljištu.
 
 
Spaljivanje strništa je i zakonom zabranjeno i karakteriše se kao krivično delo izazivanje opšte opasnosti. Ukoliko se utvrdi da je vlasnik izvšio spaljivanje strništa gubi prava na subvencije u trajanju od dve godine.
 
Preporuka poljoprivrednim proizvođačima je da po završetku žetve na svojim parcelama zaoru žetvene ostatke, ili izvrše ljuštenje strništa.
 
 
Ukoliko se steknu adekvatni uslovi može se obaviti i oranje na punu dubinu  uz unošenje ornanskih i mineralnih đubriva za naredni usev. Nakon toga neophodno je zatvoriti brazdu, drljačom ili setvospremačom kako bi se zemljište poravnalo i spečio gubitak vlage.