Voda, suncokret i prirodni rojevi - borba za opstanak pčela

Više od 85% pčelinjih zajednica u pojedinim krajevima stradalo je ove godine. Dok se bogatije zemlje brže oporavljaju uvozom rojeva, kod nas ključ opstanka su voda, poslednja veća paša – suncokret, kao i prirodni rojevi koji razvijaju sopstveni odbrambeni mehanizam. Stručnjaci upozoravaju i na važnost zaštite životne sredine.


Ove godine pčelarstvo u Srbiji beleži dramatične gubitke – procenjuje se da je u pojedinim područjima nestalo više od 85% pčelinjih zajednica. Visoke temperature preko 40°C gotovo potpuno zaustavljaju cvetanje, polena nema, a pčele izlaze iz košnice tek minimalno. 


Na veoma visokim temperaturama pčele u košnici hlade leglo – prenose i raspoređuju vodu, a ventilacijom krilima održavaju temperaturu u zoni legla ispod 37°C, kako bi mladim pčelama obezbedile siguran razvoj.Struka savetuje da u ovom delu sezone nema potrebe za razrojavanjem. Slaba društva treba spajati, jer ona sama neće moći da ojačaju do zime. Možda će ponegde biti i nešto medljike, ali ona nije dovoljna za sigurno prezimljavanje.


Klimatske promene su sve očiglednije – temperature koje su nekada bile uobičajene za Srbiju sada su u Švedskoj, Norveškoj i Finskoj, dok su naše letnje vrućine sve bliže tropskim. 
Stručnjaci ističu da kada se pojavi roj pčela, najbolje je ne dirati ga i ostaviti ga u prirodi. 


Prirodni rojevi mogu opstati samostalno i nekoliko godina, prilagođavajući se izazovima, baš kao što su pčele činile hiljadama godina ranije – preživele su ledena doba, toplotne talase i sve klimatske promene pre nego ljudi.