Vežbajte, šetajte, budite uvek u pokretu

Danas se obeležava Međunarodni dan fizičke aktivnosti. Koliko smo fizički aktivni i koliko smo puta druge obaveze stavili ispred potreba svog tela? U kojoj meri su deca fizički aktivna?

Nikada nije kasno početi sa fizičkom aktivnošću. Ceo život smo pod nekom vrstom kontrole koja je vezana za fizičku aktivnost.

Neka deca, na primer, svoje prve sportske korake naprave sa svega nekoliko godina, dok neki roditelji smatraju da nije potrebno da deca počnu da se bave sportom pre nego što krenu u školu.

Stav stručne zajednice je jedinstven da su od četvrte do dvanaeste godine preporučljive opšte motoričke vežbe.

Profesori fizičkog vaspitanja na svojim časovima se aktivno bave animiranjem dece, kako bi se što veći broj uključio zarad poboljšanja opšteg zdravstvenog stanja. Kada je zdravstveni problem veći, upućuju se lekarima specijalistima.

Deca biraju kojim će se sportom baviti, a roditelji su tu samo da ih usmeravaju i pružaju podršku.

Dugo sedenje u školskim klupama, ali i ispred TV-a, mogu ostaviti loše posledice na mališane, u vidu neiskorišćene i pogrešno usmerene energije ili zdravstvenih problema.

Zato je, osim pravilnog fizičkog razvoja, sport veoma važan i za promociju drugih vrednosti kao što su poštovanje protivnika, timski rad, fer-plej, drugarstvo i pošteno nadmetanje.

Kada je reč o odsustvu fizičke aktivnosti kod starijih, posledice fizičke neaktivnosti uključuju pasivni modus kada prestajemo da se bavimo onim čime za šta nas je priroda kreirala i tada se javljaju hronične bolesti, hipertenzija.

Preporuka je da se prošeta, napravi par koraka i vežbi, jer nas van našeg uma ništa ne sprečava da smo fizički aktivni.


Foto: Ilustracija/Pexels