Velikogospojinski post - u čast Presvete Bogorodice
Za pravoslavne vernike danas počinje Velikogospojinski post, jedan od najstrožih i ujedno najkraćih višednevnih postova. Traje dve nedelje, od 14. do 28. avgusta, do praznika Uspenja Presvete Bogorodice – Velike Gospojine.Velikogospojinski post počinje 14. avgusta i traje do praznika Uspenja Presvete Bogorodice, 28. avgusta. Sa trajanjem od samo dve sedmice, najkraći je od četiri velika godišnja posta, ali se smatra jednim od najstrožih.
Post je posvećen Presvetoj Bogorodici i predstavlja vreme pripreme vernika za jedan od velikih praznika pravoslavnog kalendara. Prema crkvenom predanju, Presveta Bogorodica je pred svoju smrt vreme provodila u postu i molitvi, pa vernici kroz ovaj post slede njen primer.
Tokom većeg dela posta podrazumeva se ishrana na vodi, dok su vikendom dozvoljeni ulje i vino. Na praznik Preobraženja Gospodnjeg, 19. avgusta, dozvoljena je i riba.
Velikogospojinski post istorijski je najmlađi među velikim višednevnim postovima. Prvi pomen nalazi se u spisima Teodora Studita iz 826. godine, dok je njegov konačni oblik utvrđen na Carigradskom saboru 1166. godine.
Početak posta vezuje se i za praznik Svetih sedam Makaveja, njihove majke Solomije i učitelja Eleazara, koji su postradali kao mučenici jer nisu želeli da se odreknu svoje vere.
Za vernike, ove dve nedelje nisu samo odricanje od određene hrane. Post predstavlja vreme molitve, duhovnog preispitivanja, praštanja i nastojanja da se čovek približi Bogu.
Prema narodnom običajnom kalendaru, početak Gospojinskog posta povezuje se i sa bosiljkom, svetom biljkom koja zauzima posebno mesto u srpskoj tradiciji.
Velikogospojinski post završava se praznikom Velike Gospojine, 28. avgusta, kada pravoslavni vernici obeležavaju Uspenje Presvete Bogorodice.
0 Komentara
Nema komentara za ovu vest