Veliki broj pristanaka na moratorijum deo automatizma
Zastoj u otplati kreditnih obaveza prema bankama, u skladu sa Odlukom Narodne Banke Srbije o privremenim merama radi ublažavanja posledica pandemije kovida-19, prestao je 30. septembra. Nastavak u otplati obaveza primenjuje se od 1. oktobra i najveći broj građana prihvatio je moratorijum.Dušan Uzelac sa sajta Kamatica rekao je u Jutarnjem programu da su banke industrija koja se našla u problemu kao i svaka druga.
"Građani koji nisu imali da plate i danas nemaju, deo građana ne plaća jer su se navikli da ne plaćaju, rasporedili su sredstva na druge strane i naugroženiji deo su oni koji su ostali bez prihoda i ne znaju ni kada će moći da plate. To je sada pitanje prebrojavanja ko je u kakvoj situaciji", ističe Uzelac. Kaže da definiše oktobar kao mesec "dijagnostike pacijenta", da se vidi šta se postiglo, da li je terapija uspela i da li treba da se produžava. "Veliki broj pristanaka na moratorijum je deo automatizma", kaže Uzelac. Dodaje da građani ne idu svaki dan u banku, nego je komunikacija definisana ugovorom. "Oni koji nisu imali neke bitne potrebe da zaustavljaju otplatu uključili su se i to je sa makroekonomske strane bio jedan višak u budžetu građana koji se usmerio ka potrošnji", objašnjava urednik portala Kamatica. Banke najčešće izveste klijente putem sajta ili mejlom, navodi Uzelac, i automatizam je bio za opciju koja kaže da sve što se od kamate skupilo u periodu zastoja se raspoređuje na ostatak otplatnog perioda. Postojala je opcija i da se otplati sve što je dospelo i treća opcija da se plati kamata. Tada se ne menja rata do kraja otplate, nego se samo produžava za dva meseca.
0 Komentara
Nema komentara za ovu vest