Velika Gospojina - Uspenje Presvete Bogorodice
Srpska pravoslavna crkva danas proslavlja Uspenje Presvete Bogorodice, jedan od najvažnijih hrišćanskih praznika posvećenih Bogorodici, koji je u narodu poznat kao Velika Gospojina.Ovaj dan obeležava se kao uspomena na ovozemaljsku smrt Bogorodice i prema jevanđeljskim predanjima označava trenutak kada se ona vaznela na nebo, predajući svoj duh u ruke Spasitelja.
Uspenje Presvete Bogorodice spada u red bogorodičnih praznika i obeležava se svake godine 28. avgusta, odnosno 15. avgusta po julijanskom kalendaru. Za ovaj veliki praznik ustanovljen je dvonedeljni post, koji priprema vernike za duhovni doživljaj praznika.
Prikazi Uspenja Bogorodice često se mogu videti na zapadnim zidovima pravoslavnih manastira. Jedna od najlepših ikona nalazi se u manastiru Žiča, zadužbini Nemanjića. Velika Gospojina se prati i obeležava dolaskom Male Gospojine – Rođenja Presvete Bogorodice, koja se slavi 21. septembra.
Prema predanju, Presveta Bogorodica je nakon Hristovog rođenja proživela još 48 godina, a ukupno 60 do 72 godine prema različitim izvorima. Nakon Hristove smrti nastavila je njegovu misiju i bila svedok mnogih događaja. Poslednjih 15 godina svog života provodila je kod Svetog Jovana Bogoslova, kome ju je Hristos poverio na čuvanje. Često se molila na Maslinovoj gori, gledajući mesto gde je njen sin vazneo na nebo.
Uspenje Presvete Bogorodice je i slava manastira Gračanica, dok je u Grčkoj i Rumuniji državni praznik. Vernici masovno posećuju čudotvorne ikone Bogorodice, a u Jerusalimu se obavlja obred simbolične sahrane Bogorodice.
Vreme između Velike i Male Gospojine naziva se u narodu Međudnevnica, period kada se beru lekovite trave – hajdučka trava, kičica, ugaslica i druge, koje se koriste za lečenje.
Veruje se da je ovo najbolje vreme za branje svih plodova. Takođe, prema narodnom običaju, u ovom periodu nije poželjno sklapati brakove, jer mladenci ne bi imali sreće, a bolesti koje se tada jave teško se leče.
0 Komentara
Nema komentara za ovu vest