Veče sa jednim Jugoslovenom
U vremenu u kojem se prošlost brzo potiskuje, retke su prilike kada se ona vrati ne kao senka, već kao živi sagovornik. Upravo takva bila je promocija knjige „Zašto sam bio i ostao Jugosloven“ Miodraga Ivanovića, održana 18. novembra u Svečanoj sali Biblioteke. Publiku su činili oni koji su u tuđim pogledima prepoznali sopstvena pitanja, sećanja i tihu nostalgiju za epohom u kojoj je zajedništvo imalo značenje, a odgovornost težinu.Direktorka Biblioteke, Vera Zarić Mitrović, u pozdravnoj reči otvorila je prostor za preispitivanje — ko smo nekad bili, šta smo danas i čemu se vraćamo kada mislimo o zajedničkom. O knjizi su, uz autora, govorili izdavač Dragan Stojković i Slavica Marković, koja je svoje utiske podelila iz lične, tople perspektive čitaoca. Svi su saglasni da knjiga prevazilazi generacije i epohe, dopirući do svakoga ko se pita o smislu zajedništva, o granicama odgovornosti i o meri ljudskosti koja ostaje kad parole utihnu.
Ivanovićevo delo nosi duh gotovo zaboravljene odgovornosti prema istini — onoj koja ne povređuje, već svojom jasnoćom osvetljava i čuva dostojanstvo, čak i onda kada govori o izdaji istine. U toj suptilnoj etičkoj ravnoteži leži najveća snaga rukopisa: u sposobnosti da se kaže ono što se mora, bez ponižavanja i bez gubitka nade da čovek može ostati čovek uprkos istorijskim stranputicama.
Autor progovara iz ličnog iskustva, ali i iz moralne uspravnosti, iz pozicije „delikatnog čoveka“ koji je, kako primećuju recenzenti, mnogo ranije od drugih prepoznao opasnost nadolazećeg nacionalističkog mraka nad prostorima bivše Jugoslavije. O tome je govorio otvoreno i odgovorno, ne relativizujući „balvan zla u oku svoje nacije“, verujući da istina može biti glas razuma.
Ideja zajedništva koje ne briše razlike, nego ih razume i prihvata, provlači se kroz knjigu kao njen temelj. Jugoslavija je, prema autoru i sagovornicima, predstavljala „historijski maksimum“ naših naroda — trenutak u kojem su napredak, solidarnost i širi horizont bili mogući. Ono što je usledilo doživljavaju kao povratak unazad, u skučenost, plemensku zatvorenost i manipulacije koje su ostavile duboke tragove.
Tokom večeri osetila se potreba publike da sluša, razume, promišlja. Autor je pozvao na lično suočavanje sa prošlošću, na razumevanje sebe i preispitivanje vrednosti koje lako potiskujemo.
„Zašto sam bio i ostao Jugosloven“ nije samo sećanje — to je poziv na dijalog, na moralni uvid, na preispitivanje sopstvene pozicije u vremenu. I upravo zato knjiga ostaje važna: jer nas podseća da prošlost može biti opomena, da je zajedništvo snaga, a odgovornost prema drugom početak istinske slobode. I da je uspravnost, poput Ivanovićeve, i danas moguća.
Foto: NB "Ilija M.Petrović"
0 Komentara
Nema komentara za ovu vest