Vavedenje Presvete Bogorodice
Danas je Vavedenje Presvete Bogorodice – veruje se da će ako padne kiša godina pred nama biti rodnaSrpska pravoslavna crkva danas slavi Vavedenje Presvete Bogorodice. Slavi se kao uspomena na dan kada je Bogorodica prvi put uvedena u hram Božji i postala prva zavetovana devica u istoriji hrišćanstva.
Vavedenjem presvete Bogorodice, praznikom koji slavi sav hrišćanski svet, započeto je iskupljenje ljudskog roda.
Vavedenje, ili kako ga još zovu Sveta Prečista ili Ženska Bogorodica obeleženo je crvenim slovima u pravoslavnom kalendaru. Spada u dvanaest najvećih hrišćanskih praznika.
Slavi se kao uspomena na dan kada je Bogorodica prvi put uvedena u hram Božji, u pratnji svojih roditelja Joakima i Ane.
Po obećanju da će dete koje im Gospod podari posvetiti njemu na službu, sveti Joakim i Ana doveli su trogodišnju Mariju u jerusalimski hram.
Na ovaj dan Devica se zavetovala pred Bogom i ljudima, a činodejstvovao je prvosveštenik Zaharije, otac svetog Jovana Preteče. Bogorodica je u molitvama i postu, u hramu ostala do dvanaeste godine.
Posle smrti roditelja, Mariju su dali Josifu, njenom rođaku iz Nazareta. U Josifovom domu primila je blagovest od arhanđela Gavrila da će roditi Sina Božjeg.
Vavedenje je jedan od pet najvećih praznika posvećenih Presvetoj Bogorodici i krsna slava brojnih srpskih porodica. Pretpostavlja se da se ovaj dan praznuje od četvrtog veka, a pisani tragovi potiču iz 8. veka.
Praznik je i hramovna slava srpskog manastira Hilandara na Svetoj Gori, zadužbini Svetog Simeona Mirotočivog i njegovog sina Svetog Save.
Bogorodica se smatra zaštitnicom žena i porodilja, i razna su narodna verovanja vezana za moć ikona na kojima je ona predstavljena.
U takovskim selima bio je običaj da se posle službe u crkvi, svečano odevene i okićene cvećem, okupe sve mlade koje su se te jeseni udale. U nekim selima žene koje nemaju decu, odlaze u manastire i crkve, gde se mole kako bi dobile porod.
Ovaj dan takođe nosi verovanje da se ne bi trebalo koristiti oštri predmeti poput noževa, makaza ili sečiva kako bi se zverima "zatvorile čeljusti" tokom predstojeće zime.
Tradicionalno, domaćice prave obilnu trpezu u čast ovog praznika. Posebna pažnja se posvećuje hrani, sa verovanjem da će ona doneti plodnost i blagostanje u dom.
Takođe, veruje se da se na Vavedenje ne smeju konzumirati jela koja se seku nožem, kako bi se izbeglo prizivanje nesreće.
I stočari je slave kako bi im zaštitila stoku od zveri.
Ponegde, veruje se, lepo vreme na Vavedenje najavljuje dobru letinu.
Stariji kažu da ako na Vavedenje pada kiša – biće rodna godina, ako duva jak vetar – nerodna. Ako bude hladno i sa snegom, sledeća godina bila bi blaga i topla.
Na ovaj dan post je obavezan, jer Vavedenje pada u vreme velikog Božićnog posta.
0 Komentara
Nema komentara za ovu vest