VAŠAR U POŽAREVCU

7. JULI JE CENTRALNI DAN POŽAREVAČKOG VAŠARA. ZBOG ODRŽAVANJA VAŠARA, OD 5. JULA OD 22 SATA, PA SVE DO 9. JULA DO 15 ČASOVA JEDAN BROJ ULICA BIĆE ZATVOREN ZA SAOBRAĆAJ.

Ivandanski vašar prostire se čitavom ulicom Ilije Gojkovića, Partizanskom - do ukrštanja sa Kosančićevom, zatim od ulice Ilije Gojkovića do ukrštanja sa Dalmatinskom, deo Stiške do ukrštanja sa ulicom Devet Jugovića i deo Lole Ribara (od ukrštanja sa Jug Bogdanovom do Partizanske ulice).
Veliki broj posetilaca uveliko je pristigao još 6. Jula, ali i danas uprkos lošijem vremenu u odnosu na juče, prodaja teče, šatori razapeti, roštilj se priprema u neograničenim količinama, a akrobatika i testiranje hrabrosti na mnogobrojnim vašarskim mašinama je prava poslastica. Ne raduju se samo najmlađi ima i onih strarijih koji žele da provere svoju dečiju smelost. Na tezgama ima garderobe, proizvoda za kućne i dvorišne potrebe, nakit, razni alati, prilika da se pazari i potorši nešto novca.
Ivandan je i verski, hrišćanski praznik. To je dan kada je rođen Jovan Krstitelj. Šest meseci pre svog javljanja u Nazaretu Bogorodici, prvosvešteniku Zahariji u Jerusalimski hram se javio anđeo Gavrilo. Pre nego što je objavio čudesno začeće Bogorodice, anđeo je začeo bezdetnu staricu Jelisavetu, ženu Zaharija, koji nije odmah poverovao u reči anđela Gavrila i ostao je nem sve do osmoga dana po rođenju deteta, tada je pri obrezivanju i davanju imena Zaharije na daščicu napisao ime Jovan i progovorio.
Jovan je u reci Jordan krstio Hristosa, pa je u narodu poznat kao Jovan Krstitelj. Kod Srba na ovaj dan se stavi venac od ivanjskog cveća (koji se zove Ivanjski Venac) na vrata kuće.
Narodno praznovanje Ivanjdana potiče iz predhrišćanskog perioda, od ratarskog kulta u kojem se slavi sunce kada u vreme letnje dugodnevice isijava najveću snagu, kao i početak žetve.
Među nizom živopisnih običaja vezanih za taj dan posebno mesto ima branje lekovitih trava i pletenje venaca od ivanjskog cveća, praćeno pesmom devojaka.
U predvečerje toga dana, u mnogim slovenskim krajevima palile su se po brdima ivanjske vatre (kresovi) oko kojih se igralo i pevalo.