Uzurpacija, nepostojanje dokumentacije, glavne tačke spoticanja za restituciju
Za 16 godina restitucije u Srbiji je vraćeno više od 700.000 kvadratnih metara poslovnog i stambenog prostora. Kada je reč o zemljištu, najviše je vraćeno poljoprivrednog.Oni kojima je imovina vraćena pričaju o višedecenijskoj borbi i uspehu poput Marka Župunskog čijem je pradedi oduzeto oko 200 lanaca zemlje u Plandištu uprkos potpisanim ugovorima, kao dokazu da je imovina njihova.
"Ovde, na kraju ove bašte, iza možete videti jednu od parcela, tj, njen deo koji nam je vraćen.Trenutno se brat i ja bavimo ratarstvom, to nam je posao, bavimo se time i od toga živimo. Nama je to bila ulaznica, da bismo ušli u ovaj posao, sada smo na početku, trudimo se svim silama da uspemo, kao što smo se trudili da ostvarimo restituciju", kaže Župunski.
Naturalna restitucija je najviše zaglibila na njivama, do pre četiri godine, kada je Vlada usvojila Uredbu kojim je ubrzano vraćanje poljoprivrednog zemljišta. U Srbiji je do sada vraćeno oko 90.000 hektara, tog zemljišta.
Da vrate svoje, bore se i potomci Marte Glumac. Parcela od 48 ari, koju potražuju već osam godina, oduzeta je eksproprijacijom pre šest decenija - uzeto je za "Želvoz".
"Prvo smo odbijeni bili, zbog toga što dokumentacija nije bila otišla na pravo mesto, pa smo uz pomoć Upravnog suda uspeli da se vratimo u proces restitucije, svako pribavljanje papira bilo je vrlo teško. Čak smo za jednu parcelu dobili pogrešnu identifikaciju, dva puta, iako se videlo da to nije to. Što se tiče ove konkretne parcele, ne možemo da dobijemo istoriju te parcele, kaže da katastar trenutno ne raspolaže sa takvim podacima, tako da smo već dugo u nekom procesu, prosto, ne vidimo kraj", objašnjava potražilac u procesu restitucije Marina Nedeljković.
Da kraja ima, tvrde oni koji imovinu zakonski vraćaju. Ne kriju da ima i spoticanja.
"Najgore nasleđe sistema SFRJ su imovinski odnosi. Postoji jedna jaka tradicija uzurpacija tuđe imovine u našoj zemlji, to je činjenica, pre svega uzurpacija državne imovine, zbog višedecenijske nebrige, nekontrolisanja, čak nemanja evidencije šta država ima, došlo je u velikom broju slučajeva do toga da je taj prostor uzet kroz privatizaciju, uzurpaciju, kroz faktički falsifikate", naglašava direktor Agencije za restituciju Strahinja Sekulić.
Sumirajući decenijski rad, u Agenciji kažu da je dodatna posledica restitucije veći stepen popisa državne imovine. Naročito kad je reč o poljoprivrednom zemljištu. Ipak, i dalje ima mnogo više nepopisane državne imovine.
0 Komentara
Nema komentara za ovu vest