Usekovanje glave Jovana Krstitelja, dan strogog posta
Sveti Jovan Krstitelj i preteča Gospoda Isusa Hrista, svojom smrću je prethodio dobrovoljnoj smrti Spasitelja našeg.Srpska pravoslavna crkva i vernici obeležavaju danas uspomenu na smrt svetog Jovana, Proroka, Preteče i Krstitelja. Ovom svecu posvećeno je šest praznika u toku godine. Današnji se slavi i kao krsna slava.
U narodu ovaj praznik naziva se i jesenji Sveti Jovan, ili Jovan Glavosek, pa i Jovan Sekovan.
Obeležava dan kada je car Irod iz Galileje koji je živeo suprotno svim Božijim i ljudskim zakonima, naredio da se odseče glava pravdoljubivom Jovanu Krstitelju jer je Preteča sa javnih mesta osuđivao cara.
Po želji nove žene careve, glava Jovanova je odsečena odnosno "usekovana" i doneta na tanjiru.
Ovaj dan izabran je za obeležavanje smrti Svetog Jovana jer je 29. avgusta po starom kalendaru osvećena crkva, koju su na grobu u Sevastiji podigli car Konstantin i carica Jelena.
Običaji na današnji dan
Danas se strogo posti, po mogućnosti tzv "suhojedenje" odnosno jede se samo nekuvana, suva posna hrana. Izuzetak je ako je praznik u subotu ili nedelju, kada se razrešava na ulje i vino.
Blagočestivi običaj je da se na ovaj dan ništa ne jede iz tanjira i da se izbegava hrana i plodovi crvene boje, u znak sećanja na pogubljenje sv. Preteče kome je glava odrubljena i donesena Irodijadi na tanjiru.
Ne rade se danas teži poslovi, odlazi se u polja i beru lekovite trave, ali se vodi računa da se ne radi ništa oko semenja.
Slavi se kao krsna slava, održavaju se i vašari.
Na praznik Usekovanja glave svetog Jovana Krstitelja, pre 110 godina, 1914, rođen je blaženopočivši patrijarh Pavle.
0 Komentara
Nema komentara za ovu vest