Uprkos krizi i rastu cena, potražnja za nekretninama sve veća
Kupovinu stanova i zemljišta mnogi vide kao najbolju investiciju, tako da je u drugom kvartalu ove godine u kupovinu nepokretnosti uloženo dve milijarde evra što je za 27,5 odsto više nego u istom periodu prošle godine.Više od milijardu evra uloženo je u stanove, od čega samo u Beogradu 712 miliona evra. Bez problema se prodaju stanovi na Savskom vencu, Novom Beogradu, Dorćolu i Vračaru, gde je kvadrat po nekoliko hiljada evra i to još dok su u izgradnji.
"Uzrok svemu tome je ekspanzivna monetarna politika Evropske unije i visoka inflacija, a zbog visoke inflacije dosta ljudi koji su držali keš je bežalo iz keša i jednostavno su želeli da sačuvaju svoj kapital i ulazili su u nekretnine kao jedini vid kapitalnih investicija kod nas", kaže Nebojša Nešovanović iz CBRE, međunarodne konsultantske kuće za nekretnine.
Najveća cena kvadrata od 9.500 dostignuta je na lokaciji Beograd na vodi, gde je prodat i najskuplji stan od gotovo milion i 400 hiljada evra.
"Ako pričamo o skupim nekretninama, možemo slobodno da kažemo da su se naši ljudi iz inostranstva izdvojili uglavnom kao najveći kupci skupih stanova. Imamo dosta kupaca iz regiona, posebno iz Crne Gore, iz Bosne i Severne Makedonije. Postoji i dosta Kineza i kupaca iz arapskih zemalja", kaže Nevena Milić iz "Kadene Sotbi", svetske franšize za stambene nekretnine.
Prosečna cena kvadrata, na primer na lokaciji Beograd na vodi je oko 3.700 evra, a slična cena je i na drugim ekskluzivnim lokacijama gde se grade kompleksi zgrada, kondominijumi sa brojnim sadržajima za stanare.
"Sa cenom kupci traže bolji kvalitet i ne mogu da se uporede zgrade koje su izgrađene sada u odnosu na pre 10 ili 15 godina. To je više nego duplo bolji kvalitet, i same gradnje i dizajna i projektovanja i bravarije i stolarije i svega ostalog", kaže Ervin Pašanović iz Društva procenitelja Srbije.
Za kuće, vikendice, poslovne prostore, građevinsko i poljoprivredno zemljište u drugom kvartalu ove godine potrošeno je blizu milijardu evra. Najskuplje poljoprivredno zemljište je u opštini Ruma gde je 5,66 hektara plaćeno milion evra.
"Ono što očekujemo da vidimo ove jeseni, eventualno sledećeg proleća, je takozvano zamrzavanje tržišta na značajno manjem broju transakcija nego što je bilo u prethodnom periodu. Dobar deo investitora koji je čuvao kapital u nekretninama i bežao iz keša, ne očekujemo da će to nastaviti da rade u narednom periodu jer će keš imati sve veću cenu", kaže Nešovanović.
Sudeći po poslednjem izveštaju RGZ-a, mnogo je onih koji, za sada, keša imaju dovoljno, jer je čak 88 odsto svih nepokretnosti plaćeno gotovinom, a samo 12 procenata kupljeno je na kredit.
0 Komentara
Nema komentara za ovu vest