UNAPREĐENJE SLUŽBE ZA RUDARSKO GEODETSKA MERENJA OGRANKA KOSTOLAC

Posle dužeg perioda prošle godine je počelo kadrovsko jačanje Službe za rudarsko-geodetska merenja. Ova služba značajna za rad, naročito rudarskog sektora u kostolačkom ogranku EPS-a, drugačije je i organizovana, što je dodatno doprinelo povećanju efikasnosti njenog rada.
– U poslednjih godinu dana mnogo pozitivnih stvari se desilo za našu službu. Prošle godine zaposlena su dva inženjera, jedan geodetski i jedan sa rudarskih merenja, i time je olakšana preraspodela poslova, uz podršku uprave za proizvodnju uglja u ogranku „TE-KO Kostolac“ – rekao je Goran Miloradović, rukovodilac Službe za rudarsko–geodetska merenja.
– U poslednjem kvartalu 2019. formirali smo odeljenje za rad sa bespilotnom letelicom i ono funkcioniše više nego dobro. Potom smo formirali i odeljenje naše službe na PK „Drmno“. LJudi i oprema su izmešteni i nalaze se na kopu, po sličnom modelu kako je to urađeno u RB „Kolubara“. Ovo odeljenje na kopu čini sedmoro ljudi: po jedan inženjer, geometar i rudarski tehničar, kao i četiri figuranta. Zvanično funkcioniše od kraja februara ove godine, a deluje operativno na dnevnom nivou u dogovoru sa inženjerima sa kopa. Na taj način ostatak Službe za rudarsko-geodetska merenja rasterećen je svakodnevnih manjih poslova vezanih za merenje deponija i realizaciju investicija na kopu „Drmno“.
Rešen je i problem s pripremom i prikupljanjem projektne dokumentacije za eksproprijaciju zemljišta, katastar i investiciona ulaganja upošljavanjem stručnog radnika za tu oblast. Taj radnik radi na pripremi projekata vezanih za vetrogeneratore, a ujedno je i član projektnog tima na nivou EPS-a za izgradnju vetroelektrane u Kostolcu. Miloradović ističe i da su u vreme vanrednog stanja, uvedenog zbog pandemije koronavirusa, mlađi kadrovi u službe radili sve vreme i zaslužuju pohvale za trud i angažovanje u tom periodu.
– Podaci koje obezbeđuje Odeljenje za bespilotnu letelicu su veoma dobri i ispunjavaju zahteve operative na PK „Drmno“. Imajući u vidu veličinu kopa, a poznajući ograničavajuće faktore postojeće letelice, koja, recimo, trpi udare vetra do četiri metra u sekundi, javlja se potreba da se nabavi bespilotna letelica novije generacije, sa još boljim parametrima, a u najavi je i nabavka termovizijske kamere za snimanje deponija gde mogu da se blagovremeno zabeleže žarišta sa visokom temperaturom uglja, zatim za snimanje rolni na tračnim transporterima. Služba je potpuno obučena za pripremu leta i letenje, kao i za obradu podataka sa letelice – rekao je.
Služba je najvećim delom svog angažovanja vezana za kop „Drmno“. – Snimamo teren kao pripremu za poslove, a takođe snimamo i parcele planirane za eksproprijaciju zemljišta u frontu napredovanja kopa i linije odvodnjavanja. Povremeno poslove dobijamo i od kopa „Ćirikovac“ vezano za snimanje severne kosine, kao i od pepelišta „Ćirikovac“ vezano za snimanje vetrozaštitnog pojasa. Više puta smo obavljali merenja i za izradu projektne dokumentacije za vetropark – dodao je na kraju Miloradović.
Na kopu „Drmno“, prema podacima Službe za rudarsko-geodetska merenja, trenutno je aktivno 1.715 hektara, od čega radni deo etaže čini 500, a unutrašnje odlagalište 1.215 hektara. Trenutna dužina transportnih traka, kada se računaju dužine svih šest jalovinskih i ugljenog sistema, iznosi 52 kilometra i 330 metara i ona se menja u zavisnosti od produženja i skraćenja sistema.