Uljane repice sve više na našim njivama
U toku je cvetanje ozime uljane repice, čiji žuti cvetovi uz zelenu pšenicu daju posebanu sliku duž naših polja. U neposrednoj blizini repice mogu se videti i poređane košnice pčela pošto je cvet repice njihova prva pašaUljane repice jesenas je posejano malo iznad 38.000 hektara, što je za 30 odsto više nego u setvi 2021. godine. U zavisnosti od klime, zavise i prinosi, ali prosečan rod je 2,7 tona po hektaru.
Dr Ana Jeromela Marjanović s Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu ističe da je repica višestruko značajna industrijska biljka, ali napominje i njen značaj za pčelarstvo. ”Repica je prva značajna pčelinja paša, nakon koje pčelari odnose košnice kao osnažene na pašu na bagrem”, kaže dr Jeromela Marjanović.
Dobro razvijena pčelinja zajednica može dnevno da sakupi i do četiri kilograma meda. S jednog hektara repice u punom cvetu pčele sakupe od 80 kilograma meda pa i do 195 kilograma. Med je žut, brzo se kristališe i dobija belo-sivkastu nijansu pa je neophodno često vrcanje. Koristi se i za spravljanje šećerno-mednih pogača. Repica ima veliku gustinu cvetova – preko deset miliona, cvet proizvodi veliku količnu nektara – 0,6 miligrama za 24 časa, koji se obrazuje neprekidno i pčele posećuju jedan cvet nekoliko puta. Proizvodi i veliku količinu polena 1-1,3 miligram po cvetu, što privlači pčele iz košnica udaljenih i tri i po do četiri kilometra.
Međutim, uljana repica je značajna prvenstveno zbog semena bogatog uljem, koje se koristi u ishrani ljudi, životinja i u industriji, a u poslednjih nekoliko decenija i za proizvodnju biodizela. ”Kvalitetno ulje i proteini, koji ostaju nakon izdvajanja ulja su vrlo važne komponete u ishrani ljudi, životinja i prerađivačkoj industriji. Sadržaj ulja u semenu iznosi od 40 do 48 procenata, a u našim uslovima proizvodnje od 41,5 do 46,9 procenata. Repičina sačma se koristi u smešama kao izvor proteina u ishrani životinja i kao zelenišno đubrivo”, napominje dr Jeromela Marjanović.
Povećanje površina zasejanih repicom, kaže dr Jeromela Marjanović, treba tražiti u relativno stabilnom prinosu u odnosu na druge ratarske biljne vrste, kao i u tome što se glavne agrotehničke operacije ne poklapaju sa drugim biljnim vrstama.
”Značajna je i kao odličan predusev za strna žita jer se rano uklanja sa parcele i omogućava pripremu zemljišta za setvu. Dobar je i prirodni herbicid i ostavlja zemljište u dobrom fizičkom stanju”, kaže dr Jeromela Marjanović.
0 Komentara
Nema komentara za ovu vest