Svetsko-evropsko-srpsko moderno pčelarstvo

Pčelari Braničevskog okruga okupili su stručnjake koji su govorili na savetovanju, koje je organizovano u nedelju u Kostolcu. Bilo je reči o tehnologiji rada u promenjenim klimatskim uslovima, kao i o globalnim problemima pčelarstva, uzrocima i mogućim rešenjima.

U Evropi ima oko pola miliona pčelara koji se bore za ispravnost meda, imajući u vidu da je na tržištu velika količina falsifikovanog meda.

Vremenske prilike koje se menjaju iz godine u godinu, stvarajući ekstremne uslove za poljoprivredu, odražavaju se i na pčelarstvo.

Savez pčelara Srbije objaviće ove godine uputstvo kako naučiti pčelare da se izbore sa klimatskim promenama.

U odnosu na pčelare iz regiona i Evrope, Živadinović smatra da su srpski pčelari daleko obrazovaniji, međutim još uvek daleko od toga što bi trebalo da znaju da bi bili najbolji.

Slovenci su poslednjih 20 godina „naučili“ da kupuju med direktno od pčelara, a više od 80% pčelara svoj med prodaju na „kućnom pragu“.

Velike temperaturne oscilacije koje su bile zastupljene tokom prošle godine bile su kobne za pčelare Srbije. Od prve bagremove paše praktično nije bilo nikakvog prinosa meda.

Zbog vremenskih neprilika i 2023. godine oko 60 odsto pčelara, koji ne voze košnice na druge lokacije, ostalo bez grama bagremovog meda, koji je najtraženiji od svih medova.

Uprkos tome bilo je zaliha bagremovog meda iz 2022. i 2023, koje su bile dovoljne da podmire potrebe domaćeg tržišta za mesec-dva.