Svako peto dete u Srbiji ima višak kilograma
Na osnovu podataka Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“, došlo se do ovih neželjenih rezultata. Pogledajte glavne greške koje roditelji prave kada je ishrana deteta u pitanju.Pekare i kiosci sa brzom hranom danas su na svakom ćošku, vremena za kuvani ručak je sve manje, a porcije i frižideri su nam sve veći. Kad na sve to dodamo manjak fizičke aktivnosti, rezultat je gojaznost s kojom se bori sve više i odraslih i dece.
U Srbiji skoro svako peto dete ima višak kilograma, osam odsto njih je gojazno, a broj gojazne dece iz godine u godinu se stalno povećava. Takođe, čak 43 odsto đaka svakog dana jede slatkiše, pokazuju podaci Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“.
Zbog svega ovoga važno je deci još od malih nogu usaditi dobre navike pravilne ishrane, jer se to uči u porodici. Međutim, mnogi roditelji idu linijom lakšeg otpora ili iz neznanja greše kad je reč o ishrani školaraca, a ovo su tri najčešće greške.
Insistirate da pojedu sve iz tanjira
Apetit dece je nepredvidiv. Nakon druge godine rast se usporava, pa mališani nisu toliko gladni kao nekada.
– Dešava se da deca imaju dane kada su gladni i kada su siti, što znači da vaše dete jednog dana može da pojede više od odrasle osobe, a da drugi dan uopšte ne jede. Sve dok se držite pravila zdrave ishrane i dosledni ste, vaše dete bi trebalo samo da odredi koliko će da jede. Ponudite mu doručak, ručak i večeru i ukoliko nije gladno, nemojte mu nuditi grickalice, kupovne sokiće ili slatkiše samo da bi dete pojelo bilo šta – objašnjava Jovana Srejić Ferluga, nutricionista-dijetetičar.
Zašto nije dobro: Istraživanja pokazuju da se kod mališana koje su primoravali da pojedu sve što im se servira češće manifestuju poremećaji u ishrani u kasnijem životu.
Grickalice i gazirano užinu
Školarci treba da imaju, pre svega, tri glavna obroka servirana u približno isto vreme. Užine se dodaju po potrebi, ukoliko je dete gladno. Vrlo je važno da užina sadrži nutritivno gustu hranu, to jest izvore vitamina i minerala, a ne prazne kalorije. Idealan izbor su voćni smutiji, domaće pripremljen voćni jogurt, kombinacija svežeg i jezgrastog voća, zdravi krekeri ili pločice sa jogurtom.
Zašto nije dobro: Konzumiranjem grickalica unosi se previše zasićenih masnih kiselina, što izaziva pad koncentracije, osećaja umora i pospanosti, a organizam ostaje uskraćen za hranljive materije.
Spremate samo onu hranu koju vole
– Jedno od pravila zdrave ishrane je raznovrsnost. Ipak, ukoliko vaše dete nikako ne prihvata određenu namirnicu, a inače nije izbirljivo, treba uzeti u obzir da mu možda zaista ta namirnica ne prija. Tada treba odabrati drugu sa sličnim sastavom, na primer, umesto kupina možete mu ponuditi maline ili borovnice, a umesto mleka, jogurt ili kiselo mleko – savetuje naša sagovornica.
Zašto nije dobro: Iako je najlakše davati im samo hranu koju vole, jednolična ishrana može da izazove nedostatak nekih ključnih nutrijenata u organizmu.
0 Komentara
Nema komentara za ovu vest