Sutra su Detinjci

Svečarenje praznika sa mnoštvom običaja, a srpski narod se izdvaja po bogatstvu detalja u njihovom čuvanju, jeste i garancija opstanka tradicije. U srpskoj duhovnoj riznici uloga običaja i njihovog međugeneracijskog prenošenja iskazana je i poslovicom "Bolje da propadne selo, nego običaj".

Dočekujući praznik najsvetijeg Rođenja na zemlji, rođenja Hristovog, srpski narod i SPC u tri nedelje pred ovaj praznik obeležavaju Detinjce, Materice i Oce, kao i dane uoči samog praznika: Tucindan i Badnji dan. Kao i krsne slave i ovi praznici su naše jedinstvene svetkovine.
Svi običaji koji se poštuju tokom ovih praznika podrazumevaju zajedništvo i okupljanje porodice. Na Detinjce u rano jutro ili po dolasku iz Crkve, roditelji ili baba i deda, vežu svoju decu odnosno unuke, simbolično vezuju decu isto kao što će i ona naredne nedelje vezivati njih očekujući dar.

Za vezivanje se obično koriste kaiš, gajtan, vunica, konac, šal, neki kanap, lastiš… Obično se zavežu noge ili ruke, pa se jednim delom kanap priveže za sto ili stolicu. Onaj ko je vezan mora prvo da daruje osobu koja ga je vezala, da bi bio "oslobođen". Dobra i štedljiva deca uštede nešto novca da za svoj praznik kupe neki poklon da se njime odreše.

Deca se uče velikodušnosti i davanju, a sam čin davanja u ranom detinjstvu usvaja se kao sreća i blagodat da ima dovoljno da bi i druge darivao, tačnije, učimo decu da se raduju i kad ona poklanjaju drugima, a ne samo kada primaju. Važno je pokazati pažnju, to ne mora biti kupljen poklon, niti novac. Deca koja mogu da uštede od džeparca tokom godine za taj dan sama nabave neku čast. Ako nemaju čime da se “otkupe”, onda svečano obećaju da će biti dobri cele naredne godine i poklone nešto što su sama nacrtala ili napravila.

Sam čin vezivanja ima svoju simboliku: Čin vezivanja simbolizuje čvrste porodične veze, slogu, mir, poštovanje i međusobno pomaganje u svim prilikama. Zatim, upućuje ukućane na štedljivost i istrajnost u vrlinama, jer onaj ko poseduje pošteno zarađenu imovinu i dobra dela, lako će sebe otkupiti u svim sporovima pred zemaljskim sudovima, a posebno na poslednjem Strašnom sudu, gde će se samo vrednovati ono šta je u svom životu čovek dobro učinio.