Strahinja Jovančević će pamtiti bronzu ceo život!
Strahinja Jovančević još ne može da veruje da je osvojio bronzu na dvoranskom EP u Glazgovu. Atletičar Crvene zvezde priznaje da od uzbuđenja zbog istorijskog skoka (8,03 metra) nije mogao da spava.Još sam euforičan, možda sam dremnuo na jedan sat. Nisam svestan ni uspeha koji sam napravio - priča u telefonskom razgovoru za "Novosti" Jovančević.Najbolji atletičar Srbije ističe da najbolje skače u petoj i šestoj seriji. To se dogodilo i prekjuče kada je prvi put u karijeri skočio preko osam metara...
Volim da se igram za živcima navijača. Najjači sam baš tada, jer uživam u borbi, nadmetanju. Tako se desilo i prekjuče. Nisu me poremetili skokovi rivala, koji su me u jednom trenutku gurnuli na šesto mesto. Rekao sam sebi: "E, sad ćete da vidite ko je ovde neko i nešto". Zaleteo sam i skočio najdalje što sam mogao - ističe Jovančević.Šampion Srbije priznaje da će mu bronza u Glazgovu biti vetar u leđima:
- Ivana Španović i Asmir Kolašinac rekli su mi da će ovu medalju najduže da pamtim. Meni mnogo znači i nadam se da ću i ubuduće biti u vrhu.
Jovančević naglašava da je dugo čekao da se popne na pobedničko postolje na velikom takmičenju:
- Ovako spreman bio sam i za EP 2017. u Beogradu. Nažalost, mesec dana uoči šampionata povredio sam se i nisam mogao da pružim maksimum. Zato kažem, ako bude zdravlja od mene se ubuduće mogu očekivati samo lepe vesti.
Strahinjin podvig veoma emotivno je doživeo i otac Milorad, koji ga odmalena trenira u Crvenoj zvezdi:
To je moj Strahinja. Uvek pruža najviše kada je najpotrebnije. Uvek u petoj ili šestoj seriji skoči i do 20 centimetara duže nego u prethodnim pokušajima. To je radio na Balkanijadama, to mu je sada pošlo za rukom i na EP. Verovao sam u njega, a sticajem okolnosti nisam mogao da budem u Glazgovu, jer nisam dobio britansku vizu.Stariji Jovančević je u bio reprezentativac SFRJ baš u skoku udalj. Njegovi naslednici Strahinja i Aleksa dolazili su sa njim na treninge i zavoleli atletiku. Strahinja se posvetio skoku udalj, a Aleksa, koji je bacao koplje, odlučio se za mašinski fakultet.
- Kasno sam počeo da treniram, sa 20 godina. Sinove sam kao male dovodio na treninge, sve je počelo kao igra, a kasnije se Strahinja ozbiljno posvetio sportu. Nisam ga forsirao, jer je u sportu najvažnije strpljenje - podvlači Jovančević.
MILORAD: NOVAK I PUTIN U SNOVIMA
SNOVI se nekad i ostvaraju. Milorad Jovančević je nekoliko puta uoči takmičenja sanjao sina Strahinju u društvu velikana, što je govorilo da će se radovati.
- Veoma smo vezani. I snovi mi često mnogo govore. Tako sam pre nekoliko godina sanjao Strahinju u društvu Novaka Đokovića i on je skokom od 7,92 metra postao prvak Balkana. Sada sam sanjao da se druži sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom i domagao se medalje - priča Milorad.
0 Komentara
Nema komentara za ovu vest