STANJE OZIMIH STRNIH ŽITA U OPŠTINI GOLUBAC

Na većini parcela u opštini Golubac ozimi strni usevi, pre svega pšenica, nisu bili pripremljeni za ovaj period niskih temperatura. Prošle jeseni prema podacima saveta za razvoj poljoprivrede ove podunavske opštine pod ozimimim žitaricama zasejano je 2.500 hektara.Na najvećem procentu površina pšenica se nalazi u fazi tri lista. Jutarnji mrazevi mogu oštetiti vrhove listova, ali to neće naneti velike štete usevima, jer  pšenica može podneti do minus 21 stepen, sedam dana u kontinuitetu. Kod oštećenih delova lista jednostavno će nastupiti nekroza,odnosno  prerana smrt ćelija,kažu poljoprivredni stručnjaci.

               Niske temperature proteklih dana I golomrazica  globalno gledano imaju negativan efekat, ali trenutno dnevne temperature u plusu donekle smanjuju negativan efekat niskih temperatura tokom noći, pa ozimi strni usevi željno očekuju sneg. Ratari opštine Golubac kažu da "nije nova situacija" da se pšenica, pogotovo u ovom kraju, seje van agrotehničkog roka, i to naročito u prošloj godini, koja je bila veoma teška, pre svega u pogledu vremenskih uslova. U agrotehničkom roku je posejano nešto manje površina u odnosu na raniji period, ali očekujemo da se pšenica, ipak 'izvuče' na proleće", dodaju stručnjaci.Oni napominju i da je ogroman broj ratara koji se bave ozbiljnom proizvodnjom zbog velike suše utrošio značajna sredstva za oranje, jer su uslovi za pripremu zemljišta za setvu i samu setvu bili dosta teški. Zbog toga su ratari posle okončanja optimalnog agrotehničkog roka morali da seju više semena kako bi se "ispoštovao dobar sklop koji očekujemo u proizvodnji pšenice".Golubački stručnjaci zaključuju da  proizvođači u svakom slučaju " nikada neće ostaviti nezasejane površine, pogotovo kada su u pitanju osnovne ratarske kulture, poput pšenice i kukuruza".

            Golubački ratari su zadovoljni učinkom jesenje setve i već uveliko razmišljaju o prolećnoj. Odluku o tome šta će sejati većina njih će doneti nakon saznanja o vremenskim uslovima, odnosno kada se uvere da li se ponavlja sušna godina ili dolazi uobičajen obim padavina. Do sada u ovoj podunavskoj opštini prolećnim kulturama sejano je oko 5.600 hektara,od kojih je na 4.500  dominirao kukuruz, suncokret na 300 i  krmno bilje i povrće na 800 hektara. Priprema zemljišta za prolećnu setvu obavljena je do danas  na 80 odsto oranica.
                                                                                                                                     Lj.Nastasijević