Šta slavite Svetog Luku ili Noć veštica
Za jedne Sveti Luka, a za druge Noć veštica. Neki nepisani zakon nalaže da se nikako ne smeju istovremeno poštovati oba, niti mogu da se tolerišu oni koji praznuju "suparnički" praznik. Isto kao što su aktuelne rasprave 14. februara - da li se slavi Sveti Valentin ili Sveti Trifun, tako je sada za ova dva praznika koja se obeležavaju 31. oktobra. Vernici i Srpska pravoslavna crkva slave 31. oktobra slavu Sveti Luka, u narodu poznatu kao Lučindan. Luka je jedan od četvorice jevanđelista i pisac je Jevanđelja po Luki i Dela apostolskih. Danas se slavi i Sveti Petar Cetinjski. Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici slave dva praznika, posvećena Svetom apostolu i jevanđelisti Luki i Svetom Petru Cetinjskom, koji su, iako predstavnici dve različite epohe, svojim delima zadužili pravoslavlje.Jevanđelje po Luki je treće jevanđelje u Novom zavetu. Smatra se da je napisano oko 60. godineU osnovi hrišćanske propovedi su Jevanđelje po Luki i Dela Svetih apostola. Sveti Luka je bio među prvim propovednicima hrišćanstva, savremenik Isusa Hrista i jedan od pisaca četvorojevanđelja. Smatra se da je Sveti Luka lično poznavao Bogorodicu i da su tri ikone sa njenim likom koje je svetitelj naslikao najbliže njenom pravom izgledu, a poznata je "ikona u ikoni", koja predstavlja Svetog Luku i ikonu Bogorodice koju svetitelj oslikava. Slikarsko delo ovog svetitelja, rodom iz Antiohije, jesu i ikone Svetih apostola Petra i Pavla, a crkva ga smatra osnivačem hrišćanskog ikonopisa. Prema bogoslužbenom kalendaru Srpske pravoslavne crkve, ovaj dan nije obeležen kao zavetni, već je kao "crno slovo" svrstan u praznike od značaja za suštinu crkve. Praznik je u narodu poznat kao Lučindan i česta je slava srpskih pravoslavnih porodica, a vernici Svetog Luku slave i kao iscelitelja i zaštitnika pojedinih zanata. Kao svog zaštitnika slave ga i obrazovne ustanove, među kojima je i Akademija Srpske pravoslavne crkve za umetnost i konzervaciju. Sveti Luka je život okončao u 84. godini, kada ga, kako je zapisao vladika Nikolaj Velimirović, "zlobni idolopoklonici udariše na muke, Hrista radi, i obesiše o maslinu u gradu Tivi". Kako je objasnio teolog Vladimir Pekić za TV Prva, oni koji su pravoslavni hrišćani staviće akcenat na slavljenje jednog od četvorice jevanđelista i apostola, i koji je uspeo da objedini dva kulturološka sveta, judejski i grčko-rimski.
Uspomenu na nedavno kanonizovanog Svetog Petra Cetinjskog, Srpska pravoslavna crkva slavi kao zavetni praznik i "crveno slovo" u kalendaru. Prema zapisu vladike Nikolaja, ovaj svetitelj je "ceo svoj život viteški posvetio svome narodu", boreći se da izmiri zavađena plemena i odbrani zemlju od spoljnih neprijatelja. Oba posla uspešno je obavio, a srpska crkva i narod posebno slave njegovu pobedu nad Napoleonovom vojskom u Boki i Dalmaciji.
Noć veštica deo je zapadnohrišćanske tradicije, a najčešće aktivnosti koje se u modernoj tradiciji vezuju za ovu svetkovinu jesu kostimirane zabave, pravljenje lampi od tikve, gledanje horor filmova i promocija strave. Noć veštica utemeljen je u keltskom običaju proslave praznika "Samhain". Kelti su novu godinu proslavljali 1. novembra, a Samhain se obeležavao noć pre, i verovalo se da se tada duhovi mrtvih vraćaju na zemlju uzrokujući probleme i uništavajući useve. Keltski paganski sveštenici gradili su ogromne lomače gde su se ljudi okupljali kako bi spalili useve i životinje kao žrtve keltskim božanstvima, a u toku proslave nosili su kostime, uglavnom od životinjskih glava i kože. "Što se tiče Halovina, to je praznik koji je, po mom sudu, znatno komercijalizovan. Kako mu je dodavano hrišćansko značenje, to je sad drugo pitanje, ali danas je čist produkt konzumerizma i potrošačkog društva", kaže teolog Vladimir Pekić za TV Prva.
0 Komentara
Nema komentara za ovu vest