Šta preduzeti da klima ne pobedi domaći agrar?
Ako je suditi po ovom ”istraživanju farmerskog mnenja“, domaći poljoprivrednici nemaju nikakvu dilemu: klima se na našem području drastično promenila u poslednjih pola vekaNaučni Institut BioSens bio je domaćin godišnjeg nacionalnog sastanka projektaClimateSmartAdvisors, koji inače okuplja čak 73 partnera iz 27 država a ciljem da se ubrza usvajanje klimatski pametne agrarne prakse u najširoj poljoprivrednoj proizvodnji. U tom cilju fokus je na unapređenju uloge poljoprivrednih savetodavnih službi pre svega jačajući njihov kapacitet da daju farmerima ciljani savet, ali i da primene i podele rešenja odnosno prakse koje su se dobro pokazale kod drugih savetodavaca uključenih u projekat.
Inače, glavne tematske oblast za klimatski pametnu agrarnu praksu su upravljanje pašnjacima, proizvodnja senaže i silaže, upravljanje usevima, energetska efikasnost, zdravlje zemljišta i biodiverzitet, stočarstvo…
Projekat je zvanično počeo u aprilu 2023. godine, planirano je da traje sedam godina i njegovu realizaciju finansira EU, a pomenuti godišnji sastanak bio je prilika da se analiziraju prvi koraci CSA na području Srbije. A jedan od veoma važnih je anketa, sprovedena među poljoprivrednicima, koja umnogome otkriva kakva su njihova razmišljanja o klimatskim promenama i potencijalnim rešenjima tog velikog svetskog izazova.
Ako je suditi po ovom ”istraživanju farmerskog mnenja“, domaći poljoprivrednici nemaju nikakvu dilemu: klima se na našem području drastično promenila u poslednjih pola veka. Međutim, čak trećina paora uverena je u to da trenutni negativni uticaj vremenskih uslova na poljoprivrednu proizvodnju nije trajnog karaktera i da će se sve vratiti na staro, pesimista u tom pogledu je nešto više – 48%, dok ostali ipak ne bi da vračaju u pasulj.
Gotovo puni konsenzus, s druge strane, postoji kada je reč o procesima degradacije plodnog sloja zemljišta, odnosno humusa, jer je ubedljiva većina poljoprivrednika, njih 76%, svesno da je su ti procesi posledica pre svega načina obrade zemljišta – od oranja uz veliki broj prohoda i korišćenja teške poljo-mehanizacija, do preterane primene mineralnih đubriva i pesticida, zaključno sa veoma ograničenim plodoredom.
Istovremeno, veliki broj farmera je upoznat sa konzervacijskom obradom zemljišta kao i principima regenerativne poljoprivrede.
U svakom slučaju, poslednji krug ankete pokazao je aktuelno stanje na srpskim njivama: pokrovne useve redovno seje svega 15% poljoprivrednika, tek koji procenat više u kontinuitetu smanjuje korišćenje veštačkog đubriva, dok se oko četvrtine njih i dalje uzda u blagodeti stajnjaka – kojeg je, nažalost, sve manje.
S druge strane, ohrabruje podatak da svega šest odsto anketiranih seljaka odlučno odbija da primenu redukovane obrade zemljišta, dok su ostali ili već prepoznali taj model pa ga primenjuju redovno ili povremeno, ili su spremni da počnu da ga praktikuju.
– Srž ovog našeg projekta je kreiranje tzv. zajednice prakse, odnosno grupe poljoprivrednih savetodavaca koja će uz pomoć ClimateSmart trenera raditi na podizanju znanja na polju klimatski pametne poljoprivrede, kako bi se obezbedio prenos znanja ka poljoprivrednim proizvođačima sa kojima ti savetodavci sarađuju pristupa poruka je dr Aleksandra Ivezića, naučnog saradnika na Institutu BioSens i jednog od ClimateSmart trenera.
– Samo pak učešće u zajednici prakse u Srbiji omogućava, između ostalog, povezivanje sa evropskom mrežom savetodavaca i poljoprivrednih gazdinstava, pristup aktuelnim informacijama o klimatski pametnim poljoprivrednim praksama i trendovima širom Evrope, te učešće u kreiranju inovativnih rešenja, odnosno aktivan doprinos testiranju i razvoju novih klimatski pametnih tehnologija.
I, ne i namjanje bitno, učesnici besplatno postaju kvalifikovani savetodavci za klimatski pametnu poljoprivredu.
0 Komentara
Nema komentara za ovu vest