Srpski ratari pred dilemom - šta i koliko sejati ovog proleća
Sukob u Ukrajini doveo je do velikih promena na svetskom tržištu. Promešale su se karte velikih proizvođača i dobavljača, tako da je situacija prilično neizvesna. To ne pogoduje ni srpskim ratarima koji treba da odluče šta da seju i na kolikoj površini.Agroanalitičar Žarko Galetin je za Radio Beograd 1 rekao da veruje da će kukuruz i dalje biti setveni favorit, uprkos činjenici da je prošle godine, zbog suše, rod podbacio.
Stručnjaci predviđaju da nas očekuje jedna od istorijski najskupljih setvi. Žarko Galetin za "Magazin na prvom", objašnjava da su cene inputa nezapamćeno visoke.
"Kilogram đubriva je sa 45, poskupeo na preko 100 dinara. Otišle su i cene dizel goriva. Nema mnogo obrtnog novca u opticaju, a i sušno je proleće. Sve to poskupeće prolećne radove", ističe Galetin.
Dodaje da će poljoprivrednici morati da odluče i šta će da seju i na kolikoj površini. Veruje da će kukuruz i dalje biti setveni favorit, uprkos činjenici da je prošle godine, zbog suše, rod podbacio.
Kukuruz se tradicionalno seje na oko milion hektara. Mnogi će se, međutim, odlučiti da povećaju površine pod uljaricama.
Povećati i setvu suncokreta
"Ukrajina je daleko najveći proizvođač suncokreta, a to ove sezone sigurno neće biti. Još zastupljenija uljana kultura je soja, koja je podbacila na južnoj hemisferi, a očekuje se i pad u proizvodnji palminog ulja. U tom smislu sektor ulja bi bio zanimljiv našim ratarima, pa bi mogli da povećaju setvene površine suncokreta i ulja", smatra agroanalitičar.
Dodaje da je to logičan izbor, jer se poljoprivrednici rukovode zaradom i opredeljuju se na bazi aktuaelnih tržišnih cena.
Ono što bi moglo predstavljati problem je, smatra, manjak svežeg novca koji bi trebalo da ulože u predstojeću setvu. On je, zbog zabrane izvoza, zarobljen u zalihama kukuruza i pšenice.
Cena kukuruza na svetskom tržištu postigla je apsolutni rekord, pa bi naši proizvođači, smatra, i pored lošeg prošlogodišnjeg roda, ostvarili dobru zaradu.
Galetin očekuje da će Vlada korigovati mere u skladu sa dešavanjima na tržištu. Na raspolaganju je izdavanje dozvola ili kvota, što bi bila blaža varijanta očuvanja snabdevenosti domaćeg tržišta.
Poremećaje na tržištu poljoprivrednih proizvoda, na kraju će platiti potrošači.
Zamrzavanje cena osnovnih prehrambenih namirnica neće predugo trajati, jer previše opterećuje proizvođače zbog skupih inputa.
Ocenjuje i da će u nekom trenutku doći do značajnog udara na standard potrošača, ali mnogo važnije od toga je, kaže, da se mi ne suočavamo sa nestašicama.
Podseća da je zbog drastičnih promena na svetskom tržištu hrane došlo do poremećaja u snabdevanju i u najrazvijenijim zemljama.
"Srbija je zemlja sa visokim stepenom `prehrambenog suvereniteta`, tako da kad imate robu, mnogo je lakše kontrolisati njene tokove i cenu", zaključio je Žarko Galetin za "Magazin na prvom" Radio Beograda 1.
0 Komentara
Nema komentara za ovu vest