Srpska malina, uvek više od poljoprivrede
Berba maline je u punom jeku, ali se uz nju i dalje bere i briga. Poljoprivrednici kažu da ponuda hladnjačara od 160 do 240 dinara za kilogram ne pokriva troškove proizvodnje. Dok izvoznici tvrde da ni oni ne mogu da je prodaju za mnogo više, kupci na pijacama i u marketima trljaju oči pred astronomskom cifrom od oko 1.200 dinara za kilogram maline. Država kaže: Situaciju će rešiti strožom kontrolom kvaliteta, uvoza i isplate maline.Malina - najzdravija i najvrednija voćka srpske poljoprivrede. I najklizavija, kada završi na asfaltu.
Gotovo da nema sezone u kojoj poljoprivrednici i hladnjačari nisu pozvali državu u pomoć, da reši sukob i da dotira.
Prošle godine hladnjače su malinu plaćale 500 dinara. Tržište je reklo da je to previše, zato se u novu sezonu ušlo sa lagerom neprodate robe.
Dodatni problem je cena od 200 dinara za malinu novog roda.
Božidar Joković iz ariljskog udruženja “Naša malina” ističe da cena manja od tri evra neće moći da pokrije troškove berbe i svih ostalih amortizacija u ovoj godini.
“Po poslednjim popisima je negde oko 5.500 tona kod malih hladnjačara na lagerima, baš onoliko koliko je uvezeno u prošloj godini iz konkurentnih zemalja”, navodi Joković.
Šta je država dosad uradila
Država ne može da uređuje cenu, ali može tržište. Vlada je opredelila dve milijarde dinara za kredite preko Poštanske štedionice iz kojih će male i srednje hladnjače isplatiti prošlogodišnji dug proizvođačima.
“Očistili smo stare dugove, nemate repove, imate pojačane kontrole na terenu, jako vodimo računa šta se sa čim prodaje, da li se prodaje srpska ili neka druga, ako se prodaje neka druga ona ne može da ide kao srpska. Tu smo da povedemo računa o ambijentu, a cena će doći sama od sebe kada sve to sa strane, što možda remeti uslove ovog tržišta, sklonimo”, navodi ministarka poljoprivrede Jelena Tanasković.
Predlozi odbora za poljoprivredu
Dnevnice za berače su 4.000 dinara, bez obroka, pa malinari upozoravaju da će zbog toga mnogi ostaviti malinu u polju i ubrati samo onoliko koliko mogu da postignu članovi porodice.
A u porodici Milovana Jakovljevića malina se bere 35 godina. On iznosi predlog skupštinskog odbora za poljoprivredu, čiji je član.
Predlog je da se pet odsto ukupnog budžeta za poljoprivredu opredeli za interventne mere.
“Upravo za ovakve momente kada je potrebno da država reaguje, a potrebno je 100 dinara po kilogramu da podstakne proizvodnju, odnosno da izvrši subvenciju. Pedeset hiljada tona po 100 dinara je pet milijardi, taman toliko koliko je Vlada prošle godine opredelila proizvođačima suncokreta”, naveo je Jakovljević.
Više od poljoprivrede
Malina nije samo priča o poljoprivredi, ekonomiji i BDP-u. Često je i politička.
Ipak, ima i onih koji su na vreme shvatili da je najbolje uzdati se u se i u svoje kljuse. Branko Milovanović je pre osam godina počeo da uzgaja organsku malinu.
“Ima dobru cenu, pogotovo ove godine. Cena je 350 dinara za kontrolisanu proizvodnju, a komercijalna je 180 dinara, a nije teže ništa”, kaže Branko Milovanović, malinar iz sela Lopatanj kod Osečine.
Koliko košta proizvodnja maline
O tome koliko košta proizvodnja maline ne mogu da se saglase ni profesori.
Katedra za agrobiznis poljoprivrednog fakulteta u Zemunu izašla je sa računicom od 130 dinara po kilogramu, dok na Katedri za voćarstvo kažu da ne košta manje od 195 dinara.
Konkurencija na međunarodnom tržištu je sve žešća, ali svi su saglasni da najukusnija i najmirisnija malina raste u Srbiji.
0 Komentara
Nema komentara za ovu vest