Srednjoškolci protiv državne mature - jednakost za sve ili protekcija
Učenici koji su srednju školu upisali 2020. prvi polažu državnu maturu sledeće godine. I upravo su oni protiv najavljenog koncepta jedinstvenog ispita. Peticiju je potpisalo više od 25.000 roditelja i učenika. Prethodnih dana s njima je razgovarao i resorni ministar. Nema najave novog odlaganja mature, samo poruka da je ministarstvo otvoreno za razgovor.Na ispitu će sledeće godine biti četvrti razred srednje škole, ali i obrazovni sistem. Po mišljenju udruženja "I mi se pitamo", ocena neće biti dobra. Iako je cilj državne mature jednakost, pa će svi odgovarati na ista pitanja, smatraju da će neki, na primer u gimnazijama imati bolju pripremu. Bune se i zbog toga što nisu svi fakulteti prihvatili državnu maturu kao jedini uslov za upis.
"Kao neki vid rešenja mi smo predložili probni period od nekoliko godina u kom će se fakulteti upisivati na osnovu prijemnih ispita, a srednje škole završavati na osnovu državne mature. Možemo sesti i videti korelaciju uspeha na prijemnim ispitima i državnoj maturi i ustanoviti uopšte da li je državna matura dobro merilo znanja", rekao je Luka Babić iz udruženja "I mi se pitamo".
Ministar prosvete smatra da je državna matura pokretač pozitivnih promena i da je u interesu đaka. Za gotovo 66.000 srednjoškolaca, Ružić kaže ona je šansa za lakši upis na fakultet i to bez stresa, jer se polaže u matičnoj školi. Baš to je za mnoge problematično, jer je veći prostor za prepisivanje.
"Fakulteti su imali nekoliko rokova za izjašnjavanje o vrednovanju državne mature, a poslednji takav rok je bio prošle nedelje. Fakulteti odlučuju da zadrže i prijemni ispit uglavnom onda kada je interesovanje za određeni studijski program veliko, to je naravno u cilju povećanja kvaliteta primljenih kandidata", naveo je prof. dr Đorđe Herceg, prorektor za nastavu Univerziteta u Novom Sadu.
Pravni fakultet u Beogradu jedan je od onih koji su objavili da će državna matura biti dovoljna za upis. Krajnje je vreme, kažu, da se izjasne svi fakulteti jer učenici imaju pravo da znaju.
"Kada državna matura bude stupila na snagu situacija će biti jednostavnija jer oni neće morati da idu na više mesta da polažu ispite već će jednog dana u svojoj školi polagati državnu maturu i onda će samo otići da se upišu na fakultet koji žele, gde su predali dokumenta", rekao je prof. dr Bojan Milisavljević, prodekan za nastavu Pravnog fakulteta.
Na fakultetima gde je za uspeh važna fizička sposobnost, kreativnost ili umetnički dar, državna matura neće biti presudna.
"Zakoni o visokom obrazovanju su predvideli da se upis na Umetničke fakultete obavlja kroz ispit provere sklonosti i sposobnosti, koji će se i dalje vrednovati sa 80 poena a ostalih 20 poena će biti raspoređeni na uspeh iz srednjeg obrazovanja i uspeh koji je postignut na državnoj maturi", rekla je rektorka Univerziteta umetnosti u Beogradu prof. dr Mirjana Nikolić.
Obavezan za sve učenike na državnoj maturi je samo srpski jezik. Dodatne predmete polažu u zavisnosti od toga jesu li išli u gimnaziju, stručnu ili umetničku školu. Mnogo je izbora, ali i nedoumica. Trebalo je da ih otklone dva pilot-testiranja. Za kraj maja i početak juna zakazana je prva proba.
"Mislim da je trebalo ići sa mnogo jačom kampanjom obaveštavanja i učenika i nastavnika. Nedopustivo je da bilo ko u tom procesu ne zna ni deo detalja, a kamoli više od toga. Mislim da bi situacija bila mnogo jasnija, da bismo svi sa mnogo više optimizma ušli u čitavu priču. Ovako ulazimo sa velikom dozom straha. Svi su uplašeni kako će to izgledati – i nastavnici, i učenici", kaže predsednik Foruma beogradskih gimnazija Aleksandar Markov.
Državna matura uvodi se po evropskom modelu i deo je strategije obrazovanja više od decenije. Projekat je sa oko četiri miliona evra finansirala Evropska unija.
0 Komentara
Nema komentara za ovu vest