Srbiji smeća ne manjka, kako otpad pretvoriti u energiju
Procenjuje se da bi samo sagorevanjem smeća Srbija mogla da pokrije tri odsto potrošnje struje. Kako, objasnili su stručnjaci u "Beloj knjizi dobijanja energije iz otpada".Neke evropske zemlje uvoze otpad da bi proizvodile energiju. Srbiji smeća ne manjka, pored regularnih i dalje je mnogo i nesređenih i divljih deponija, gde su požari veoma česti.
Na to upozorava "Bela knjiga korišćenja otpada u proizvodnji energije" i daje smernice o upravljanju i mogućim tehnologijama za gradnju spalionica. A bavili su se samo komunalnim otpadom.
“Kao ključni problem ni posle 15 godina od donošenja Zakona o upravljanju otpadom, mi u Srbiji nismo uspeli da sa punom pouzdanošću utvrdimo koje količine otpada imamo i kakav otpad imamo. Posle 15 godina mi imamo jednu trećinu lokalnih samouprava koje uporno odbijaju da ispune svoju zakonsku malu dužnost da izveste o količinama i sastavu otpada koje prikupe", kaže Igor Jezdimirović, predsednik Udruženja inženjera za zaštitu životne sredine.
Stručnjaci ističu višestruku korist upotrebe otpada – za dobijanje toplotne i električne enrgije uz očuvanje životne sredine. Reciklažom se pritom obezbeđuju i sirovine kojih već nema dovoljno na evropskom tržištu.
"Nama umire reciklažna industrija. Pokušavamo da hibridno uvozimo i papir i plastiku i streč. Mi ne možemo zadovoljiti ono što su potrebe domaće proizvodnje. Danas, svaki proizvod koji ide prema Evropskoj uniji mora imati 30 posto reciklata. Da li to bili džakovi, kese, metal. Mi sada vidimo procese hemijske reciklaže koja kreće u Evropi", kaže Siniša Mitrović iz Privredne komore Srbije.
Ističe da energiju iz otpada treba gledati kao novi investicioni potencijal.
U izradi Bele knjige Srbiji je pomagala Austrija, koja duže od šest decenija iz otpada proizvodi energiju.
"Najnovija direktiva Evropske unije predviđa da se do 2030. na deponije može plasirati samo 10 posto komunalnog otpada. Sve ostalo mora da bude spaljeno ili reciklirano. U ovom trenutku osam zemlja to ispunjava, ostale su na putu ka tom cilju. Nivo zaštite životne sredine je izuzetno visok“, kaže Helga Stoiber, stručnjak za termičke procese otpada u Austriji.
Donosiocima odluka, Vladi, a posebno lokalnim vlastima, preporučuju da ubrzaju izradu projekata za sanaciju deponija, što je preduslov za pretvaranje smeća u energiju.
0 Komentara
Nema komentara za ovu vest