Spaljivanje žetvenih ostataka: kratkoročna korist, dugoročna šteta

Spaljivanje strništa nema nijednu korisnu svrhu i samo ide na štetu poljoprivrednim proizvođačima, a i zabranjeno je zakonima


Svakog leta i jeseni širom Srbije primećuju se gusti oblaci dima iz polja. Nažalost, ono što se tradicionalno smatra ”brzim čišćenjem njiva“ paljenje žetvenih ostataka ima dalekosežne i štetne posledice, kako za poljoprivredu, tako i za životnu sredinu i zdravlje ljudi 


Spaljivanjem biljnih ostataka  površinski sloj zemljišta se pretvara u prašinu i pepeo, koje odnosi vetar i ispiraju kiše, tako da se sa parcela gubi najvažniji sloj zemljišta koji je potreban za donošenje roda naredne godine.


Spaljivanjem strnjike u vazduh se oslobađa koktel štetnih gasova: ugljen-monoksid, azot-oksidi, čestice PM2.5 i PM10, pa čak i kancerogeni dioksini. Oni ne samo da zagađuju lokalnu atmosferu već doprinose i globalnom zagrevanju.


Prema Zakonu o zaštiti od požara, zabranjeno je paljenje biljnih ostataka na otvorenom prostoru. Kazne za fizička lica iznose od 10.000 do 150.000 dinara, dok pravna lica mogu biti kažnjena i sa više stotina hiljada dinara. Takođe, poljoprivrednici koji pale ostatke mogu izgubiti pravo na državne subvencije.


Jedna od mera je i oranje na punu dubinu uz predhodnu primenu mineeralnih đubriva za naredni usev.. kako bi se sačuvala vlaga u zemljištu neophodno je grubo zatvoriti brazdu setvospremačem, valjkom ili drljačom