Sirak - Biljka budućnosti u borbi sa sušom

Zbog sve izraženijih klimatskih promena i čestih suša, poljoprivrednici sve češće traže otpornije kulture. Među njima se posebno izdvaja sirak, koji zahvaljujući svojoj prilagodljivosti i širokoj primeni postaje ozbiljna alternativa kukuruzu u savremenoj proizvodnji.


Zbog sve izraženijih klimatskih promena i učestalih sušnih perioda poslednjih godina, sve više pažnje u poljoprivredi privlače kulture koje se lakše prilagođavaju otežanim uslovima proizvodnje. Među njima se posebno izdvaja gajeni sirak, koji se sve češće naziva biljkom budućnosti, jer pokazuje znatno veću otpornost na sušu u odnosu na kukuruz. Osim što uspešno podnosi visoke temperature i manjak padavina, zrno sirka može u potpunosti da zameni zrno kukuruza u ishrani, čime dodatno dobija na značaju u savremenoj proizvodnji. Njegova velika privredna vrednost ogleda se kako u ishrani ljudi i stoke, tako i u prerađivačkoj industriji. Sirak se može koristiti u ishrani svih vrsta i kategorija domaćih životinja, što ga čini važnom alternativom u uslovima sve neizvesnije poljoprivredne proizvodnje.

Korenov sistem sirka je žiličast i veoma dobro razvijen, što ovoj biljci daje izuzetnu otpornost i prilagodljivost. Zahvaljujući snažnoj i razgranatoj strukturi korena, sirak može efikasno da koristi vlagu i hranljive materije iz dubljih slojeva zemljišta. Upravo zbog toga uspeva na različitim tipovima zemljišta, pa čak i na onima lošijeg mehaničkog sastava, gde većina drugih biljnih vrsta ne može da opstane. Ova osobina čini sirak posebno pogodnim za uzgoj u uslovima suše i na manje plodnim terenima.

Sirak se đubri organskim i mineralnim đubrivima, a stručnjaci preporučuju da se pre primene uradi agrohemijska analiza zemljišta, kako bi se đubrenje prilagodilo stvarnim potrebama useva. Prema preporukama Ilić, optimalne količine hraniva iznose oko 160 kg azota (N) i po 80 kg fosfora (P) i kalijuma (K) po hektaru Celokupna količina fosfora i kalijuma, kao i jedna trećina azota, unosi se u zemljište u jesen, prilikom osnovne obrade. Preostali deo azota raspoređuje se tako da se druga trećina unosi predsetveno, dok se ostatak može primeniti kasnije tokom vegetacije, u skladu sa potrebama biljke.


Potrebno je obezbediti optimalni sklop od 250.000 biljaka po hektaru, dok se setva sirka, zbog sitnog semena, obavlja na dubini od 3 do 5 centimetara.


U uslovima neizvesne poljoprivredne proizvodnje, sirak se nameće kao pouzdano rešenje – biljka koja uz pravilnu agrotehniku daje stabilne prinose i na slabijim zemljištima. Njegova otpornost na sušu, raznovrsna upotreba i ekonomski značaj potvrđuju da će sirak u narednim godinama imati sve važnije mesto na našim njivama.