SASTANAK U POŽAREVCU POVODOM AFRIČKE KUGE SVINJA

PKS REGIONALNA PRIVREDNA KOMORA BRANIČEVSKOG I PODUNAVSKOG UPRAVNOG OKRUGA, UNION MZ DOO IZ POŽAREVCA I VETERINARSKI SPECIJALISTIČKI INSTITUT  POŽAREVAC ORGANIZOVALI SU SKUP POVODOM AKTUELNE SITUACIJE VEZANE ZA BOLEST AFRIČKE KUGE SVINJA.

 

Vakcinacija prestaje, a kako sprečiti pojavu virusa, kako sprečiti i šta treba preduzeti kako bi se suzbila bolest izazvana virusom afričke svinjske kuge?

Virus afričke svinjske kuge u Srbiji postoji i registrovan je na teritoriji Mladenovca stoga je ova tema i okupila na jednom mestu predstvnike Privredne komore Srbije, parlamenta privrednika Privredne komore Srbije, Regionalne privredne komore Požarevac, Upravu za veterinu Republike Srbije, privrednog subjekta sa teritorije grada Požarevca Union MZ, ali i druge privrednike, stručne službe, uzgajivače na malim i velikim gazdinstvima, proizvođači i prerađivači svinjskog mesa,  izvoznici,  udruženje lovaca sa teritorije grada Požarevca.

Dijagnostifikovana je u Srbiji, a broj zaraženih gazdinstava je 18, broj obolelih životinja 21,  broj uništenih životinja 275, broj sumnjivih gazdinstava gde je izvršeno ubijane stoke 19, i broj uništenih životinja radi preventive 256. Ukupan broj uništenih životinja iznosi 531. Po zakonu su pomije zabranjeneza u ishrani životinja jer je otpad hrana jedna od uzročnikasvinjske kuge. Takože, i uginule divlje svinje na lovištima moraju biti prijavljene kako bi se izvršila dijagnostika, jer je poznato da se ona vrši samo kod uginulih životinja. Uzročnici zaraze jesu i sredstva za transport, čovek, psi, ali se virus takođe prenosi i putem mesnih prerađevina, i ne samo direktnim kontaktom. Trenutno je iz svih ovih razloga izvoz stopiran i u institucijama Republike Srbije dovgovara se sprovodi regularna trgovina na onim područjima gde nije detektovan virus.



Skup o primeni biosigurnosnih mera i edukaciji otvorio je predsednik parlamenta Privredne komore Srbije, Regionalne privredne komore Požarevac, Saša Filipović, dok su izjavu za medija dali Nenad Budimirović ispred Privredne Komore Srbije i Zvonko Milenković ispred kompanije UNION MZ. Nenad Budimirović je istakao da Privredna komora Srbije ima zadatak da održava ovakve sastanke i vrši obuku u cilju sprovođenja biosigurnosnih mera, i to najpre obuku i edukaciju sa proizvođačima svinja, odnosno, farmerima, lovačkim udruženjima, Poljoprivrednim savetodavnim stručnim službama, doktorima veterinarske medicine, regionalnim privrednm komorama ali i lokalnim samoupravama. Lokalna samouprava je dužna da obezbedi ulanjanje neškodšljivog animalnog otpada- leševe a to je i zakon obavezuje da sprovodi na svojoj teriotriji, kao i to da sprovodi sistemsku deratizaciju u svom okrugu.



Na početku sastanka prisutnima se obratio Zvonko Milenković , direktor i vlasnik kompanije Union MZ koji je sa stanovišta nekoga ko poseduje farme svinja i bavi se proizvodnjom mesnih proizvoda istako važna pitanja ove diskusije i kako rešavati aktuelni problem, tj. srečiti mogućnost širenja ovog virusa koji na različite načine utiče u ovoj privrednoj sferi.


Ispred Uprave za veterinu govorila je Mirjana Karamarković koja je navela da država aktivno sprovodi različite mere koje privrednim subjektima mogu da pomognu, krećući se od detektovanja zaraženih životinja do uništavanja ali i registracije i vođenja evidencija koje transparentnije pomaću svim službama kada je reč o prećenju stanja na terenu. Takođe, istakla je da Republika Srbija obezbeđuje finansijska sredstva i isplaćue naknadu štete.

U Podunavskom okrugu na 30 km od proizvodnog objekta u naselju Trnovče koji čini 80 odsto proizvodnje prasadi za dalji tov, Vesna Filipović Ilić, doktor veterinarske medinicine je predstavila kako se postupa na samoj farmi i kako izgleda primena biosigurnnosnih mera

Pitanja prisutnih su se nizala i može se zaključiti da je važna edukacija, ali pre toga razumeti da postoji ozbiljan problem i da je svaka mera zaštite obavezna. To treba činiti jer ako je u jednom ataru zaražena svinja zakon nalaže da se nakon izvršenih pregleda unište i svinje u drugim domaćinstvima, a to predstavlja veliki ekonomski problem. Mišljenja   je struka ali i predstvnici Privredne komore da mala gazdinstva potencijalno su veći problem nego velike farme, stoga je od presudnog značaja uzgajivačima objasniti koliko su važen biosigurnosne mere i da ih ni u jednom delu ne treba izostaviti. Poljoprivredna savetodavna stručna služba u tome igra važnu ulogu jer na terenu informiše vlasnike malih gazdinstava.

Ovaj skup je apostrofirao da je svest o ozbiljnom problemu na prvom mestu, edukacija i maksimklana primena biosigurnosnih mera.