ŠAMANI NAŠI PRIJATELJI

Jakutija se nalazi u severoistočnom delu azijske Rusije. Predstavlja najveći nedržavni entitet na svetu, sa površinom od 3.103.200 km⊃2;, pa samim tim je i najveći federalni subjekt Ruske Federacije.
Jakuti su se kao narodnost formirali na osnovu mešanja novopridošlih plemena turske grupe jezika sa starosedelačkim paleoazijatskim plemenima, kao i s novodoseljenim Horincima i Tunguzima koji pripadaju mongolskoj grupi jezika. U drugoj polovini 18. veka veći deo Jakuta je primio hrišćanstvo, ali se sačuvao i šamanizam. Uopšte, u životu Jakuta religija je igrala glavnu ulogu. Jakuti su sebe smatrali decom dobrog duha i verovali su da sami mogu da postanu duhovi. Na ovoj večno smrznutoj zemlji posebno se poštovao duh vatre, i obavezan je bio obred hranjenja duha vatre za vreme svečanih prilika ili pod okriljem prirode. Kod Jakuta se duhom-gospodarem vatre smatrao Hatan Temierije. Ovo glavno domaće božanstvo prikazuje se kao brbljivi, neumorni starčić koji večito skače. Pre nego što bi seli za sto ljudi su ga hranili komadima mesa, slanine i kaše bacajući ih u vatru. Pre upotrebe alkoholnih pića takođe se pre svega častio duh vatre.
Pojam šamanizam se odnosi na verovanja da svetom vladaju nepoznate sile i duše umrlih (slično animalizmu), sa kojima može opštiti samo posebno obdareno lice, odnosno šaman, i na niz postupaka kojima leči bolesti, upućuje zajednicu na podnošenje žrtava i ispraća duše preminulih na drugi svet. Veruje se da se to postiže prelaskom preko ose sveta i stvaranjem posebnih odnosa sa duhovima, ili zadobijanjem kontrole nad istima. Šamanima su pripisivani sposobnost upravljanja vremenskim prilikama, gatanja, tumačenja snova, astralne projekcije, putovanja „višim“ i „nižim“ svetovima. Šamanističke tradicije postoje širom sveta još od praistorijskih vremena.


Prema Mirči Elijade, šamanizam je prastara tehnika ekstaze. Jedna od glavnih crta šamanskog mističnog iskustva je težnja za rajem, pokušaj prevladavanja izdvojenosti u kojoj se ljudska bića nalaze. Padanje u ekstazu i duhovno putovanje u gornji ili donji svet se najčešće preduzima radi obraćanja duhovima za pomoć i zaštitu. Ostaci šamanizma nalaze se na svim kontinentima a fenomen je danas najprisutniji u srednjoj Aziji i Africi.
 
Šaman je sveštenik, nešto poput lekara i duhovnog vođe plemena. Šamani su igrali važnu ulogu pri odbrani zajednice od mračnih sila i zlih duhova. Šaman je tunguska reč koja je preko ruskog ušla u ostale jezike sveta. Često se kao sinonimi za šamana koriste čarobnjak, vrač ili medicine man. Jedino šamani danas razumeju tajni jezik prirode i jezik životinja. Vide duhove i razgovaraju sa dušama umrlih.
Olonho je najstarija epska umetnost Jakuta, koju je UNESKO nazvao „remek-delom usmenog nasleđa čovečanstva". Terminom „olonho" naziva se kako sama epska tradicija, tako i pojedinačne legende. Poeme dužine od 10.000 do 15.000 stihova izvode narodni pripovedači. Poznato je da su olonhi ranije bili još duži, ali nažalost, nisu zapisani i stoga se nisu sačuvali. Talenat pripovedača je morao da se odlikuje raznovrsnošću. Najduži olonhi su se pevali sedam noći. Najpoznatiji jakutski olonho sastoji se od 36 hiljada stihova.
Putujući po Jakutiji jedan svetski putnik,novinar, izjavio je tamo narod dobar, Rusi, Jakuti i izuzetno lepi Sahaljari, deca iz mešovitih brakova Rusa i Jakuta. Gosode Bože kako su to lepi ljudi, reči su čovek sa drugog kraja sveta.