Radojka Nikolić: Potrošnju ostvariti iz privrednog rasta, ne štampanjem novca
Pred Srbijom su teški zadaci kad je reč o ekonomskim reformama. Pandemija koronavirusa je sve usporila, pa sa padom od jedan odsto u 2020. umesto napredovanja imamo stagnaciju, ocenila je gostujući u Jutarnjem programu urednica magazina Biznis i Ekonometar Radojka Nikolić. Ona smatra da je treći paket pomoći države građanima i privredi usmeren onim sektorima koji su bili najpogođeniji.Komentarišući trinaesto izdanje Sive knjige NALED-a, Radojka Nikolić kaže da su se uslovi poslovanja u Srbiji poboljšali na planu digitalizacije, ali da je to nastalo silom prilika zbog pandemije.
"Sama pandemija je doprinela tom ubrazanju. S druge strane, od 280 preporuka NALED-a, 27 odsto je ispunjeno u potpunosti, 25 odsto delimično, a 50 odsto uopšte nije ispunjeno. One su pisane da mogu da se ispune, jer su u okviru zakonskih propisa i bolje bi bilo da je veći broj njih ispunjen. Nema razloga se toliko kasni", rekla je urednica magazina Biznis i Ekonometar. Kad je reč o elektronskom poslovanju, Radojka Nikolić ističe da je postignuta velika ušteda u vremenu elektronskim pojednostavljenjem propisa i činjenice da mnogo stvari možemo da završimo preko elktronske uprave. "Kad smo bili zatvoreni i kad drugačiji način komunikacije nije bio moguć, i onaj ko nije mislio da sedne za računar je seo i počeo je nešto da radi. Bili smo primorani i pandemija je čitav svet naterala da se okrene elektronskom poslovanju i elektronskoj kupovini. Okrenuli smo raunarima i elektornici. To je oblik koji je morao da se razvije", navodi Nikolićeva. Težak izazov pred nama: Duplirati prosečna primanja
U trogodišnjem planu ekonomskih reformi koji je Srbija predala Briselu, navodi se da je glavni cilj Srbije 2023. godine privredni rast i povećanje plata i penzija. Radojka Nikolić kaže da je dobro da privreda bolje posluje i da budu veće plate, pogotovu što Zapadni Balkan generalno, a i Srbija veoma zaostaje za ostalim delovima Evrope kojima teži. "Naša prosečna plata je 500 evra, a u Evropskoj uniji je iznad 1000 evra. Mi treba da dupliramo primanja uz ovo pomeranje za po pet ili deset odsto i pitanje je kad ćemo dotle stići. S druge strane, mi treba to da ostvarimo iz privrednog rasta, ne tako što ćemo se pozajmljivati ili štampati novac. Pred nama su teški zadaci, a korona nas je usporila. Praktično sada stojimo u mestu. Sa padom od 1 odsto u 2020. umesto napredovanja imaćemo stagnaciju", istakla je gošća RTS-a. Prema njenim rečima, Slovenija koja ima dva miliona stanovnika ima milion zaposlenih i bruto nacionalni dohodak koji ukupno iznosi 52 milijarde dolara, dok Srbija sa skoro sedam miliona stanovnika ima 2,2 zaposlenih. "Kad hoćete da budete razvijena zemlja onda treba da imamo parametre uspešnih. Nama da bismo bili uspešna privreda, ovde bi treablo da bude oko tri miliona zaposlenih, a mi imamo 2.200.000 hiljada. I važno je da privreda bude produktivna. Ne samo da imate punu zaposlenost. Pred nama su teški zadaci", navela je Radojka Nikolić. Treći paket pomoći države usmeren najugroženijima Osvrćući se na treći pakt pomoći države koji predviđa svima punoletnim građanima koji se prijave 60 evra, penzionerima još 50 evra, a preduzećima tri polovine minimalca, urednica magazina Biznis i Ekonometar kaže da je on zaista krenut onim sektorima koji su bili najpogođeniji. "Vlada ide na potrošnju kroz podelu novca građanima. Ja i dalje mislim da je bolje usmeravati pomoć samo onima kojima je to najpotrebnija. Najsiromašnijim slovjevima društva, a kad je reč o privredi onima koji su najgore prošli. U svakom slučaju, pomoć je značajna, novac nikad nije bio jeftiniji, novac se štmapa u velikim količinima, javni dugovi rastu, i dalje se očekuje da će sve privrede sveta novac upumpavati", zaključila je Radojka Nikolić.
0 Komentara
Nema komentara za ovu vest