Ptičijeg gripa nema u Srbiji, ali ga ima u okruženju

Ptičiji grip kod živine u Srbiji nije laboratorijski potvđen, ali ga ima u zemljanma Evrope i u regionu. U zemljama regiona zbog pričijeg gripa cele farme živine su uništene. Ovaj serotip avijarnog ili  pričijeg gripa ne prenosi se na čoveka.



Veoma je nepovoljna epizotološka situacija u evropskim zemljama usled pojave avijarne influence ili pričijeg gripa kod živine. Obeoljenja živine potvrđena su u Nemačkoj Francuskoj, Poljskoj, Ukrajini Sloveniji, Austriji, ali i zemljama u okruženju Mađarskoj, Rumuniji i Bugarskoj.  Dr Slavonka R Stokić Nikolić navodi da je virus avijarne influence vrlo sklon mutacijama i tokom replikacije u organizmu dođe do rekombinacije gena  između više serotipova, a dobijeni novi serotip pored živine izazove i oboljenja kod čoveka. Rezervoari virusa u prirodi su divlje ptice, najčešće plovuše divlje patke i labudovi  Bolest se manifestuje visokim mortalitetom kod živine. Pored direktnog kontakta virus se može preneti indirektvo  preko kontaminirane odeće, obuće vozilima, prozvodima od zaražene živine, mesom i jajima, a mogu ih preneti i druge kliconoše poput glodara  i insekata. Virus se nalazi sekretima i eskretima i često u fecesu. Postoji mogućnost ifekcije preko kontaminirane opreme  Ptičiji grip povlači i veoma visoke ekonomske štete te je na vlasnicima gazdinstava da preduzivaju visoke biosigurnosne mere  Za avijarnu influencu ne postoji način lečenja već se izvrši eutanazija svih prijemčivih životinja odnosno ubijanje na humani način i njihovo neškodljivo uklonjanje.   Stokić Nikolić je navela da su okolnim zemljama uništene velike farme ćuraka, brojlera i koka nosilja a kako do toga ne bi došlo potrebno je sprovoditi pojačan aktivan i pasivan nadzor zdravstvenog stanja živine, a pre sviga  podići nivo biosigurosnih mera na gazdinstvima.