Profesor Keserović: Mraz uništio voće vredno 125 miliona evra
Dok veliki broj voćara meri štetu od mraza, ostali se trude da rod sačuvaju do berbe. Međutim, ni oni koji mogu da računaju na dobre prinose, nisu bez briga. Zbog zloupotreba na granici, Uprava carina stavila je van snage odluku o prvenstvu koje prilikom izvoza imaju kamioni-hladnjače koji prevoze voće, povrće i meso.Dugoročna vremenska prognoza nije predvidela da će u nedelju uveče temperatura da se spusti na minus pet u velikom delu Srbije, pa su voćari nespremno dočekali mraz koji im je obrao veliki deo roda, rekao je za RTS, profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, Zoran Keserović.
Procenio je da je samo u Šumadijskom regionu i zapadnoj Srbiji, gde se proizvodi 40 odsto srpskog voća, uništeno 200.000 tona voća.
"Ova dva regiona proizvela su 2022. godine 700.000 tona voća. To je bila projekcija roda i za ovu godinu pre poslednjeg mraza. Sada je šteta oko 30 odsto roda a možda i veća. Najviše su izmrle voćne vrste koje kasno cvetaju, šljive, maline. Velike štete su i u subotičko-horgoškom regionu kao i u okolini Beograda. U celoj Srbiji, ako je šteta 250.000 tona voća, a ako kilogram voća računamo 50 evro-centi, to je 125 miliona evra", rekao je Keserović.
Dodaje da se u narednom periodu ne smemo oslanjati na dugoročne prognoze već moramo koristiti lokalne meteorološke stanice i stručne službe, da na vreme signaliziraju proizvođačima.
Postoje metode koje se mogu koristiti u zaštiti, neke su pouzdane neke nisu. Najbolja zaštita je izbor odgovarajuće voćne vrste i sorte u odnosu na date agro-ekološke uslove.
Uprava carina obustavila prioritet koji su voćari imali prilikom izvoza
Govoreći o izvozu višnje, maline, i kupine za koje kaže da imaju nisku otkupnu cenu od oko 2,5 evra, profesor Keserović posebno ističe štetnost odluke Uprave carina koja je stavila van snage pravilo na osnovu kog su proizvođači voća, povrća i mesa imali prioritet na granici prilikom izvoza.
Prema njegovim rečima, ova uredba koja je ukinuta od strane Uprave za carinu ide na štetu proizvođačima voća, pogotovo ranog voća jer to voće će stajati u hladnjači dva do tri dana, a ono ne može tako dugo da stoji.
"Završila se proizvodnja jagode, ide proizvodnja borovnica gde beležimo jako veliki uspeh. Prošle godine od izvoza borovnice je zarađen 31 milion dolara. Možete da zamislite kolike će to biti štete, a to ide na štetu samih proizvođača, a ne trgovaca", zaključio je profesor Keserović i dodao da veliki problem proizvođačima jagoda predstavlja i to što ne štitimo pravovremenim prelevmanima domaću proizvodnju
0 Komentara
Nema komentara za ovu vest