Preobraženje Gospodnje - kraj leta i početak jeseni

Preobraženje Gospodnje jedan je od velikih hrišćanskih praznika. Prema narodnom predanju, zorom se na ovaj dan preobražavaju i gora i voda, što najavljuje skoru jesen.

Po hrišćanskom učenju, Preobraženje se dogodilo na gori Tavor, kada se Hristos pred apostolima preobrazio i zasjao kao sunčeva svetlost, a uz njega su se pojavili starozavetni proroci Mojsije i Ilija. Time je božanska priroda Sina Božjeg postala vidljiva ljudskom oku.

U Pravoslavlju, Preobraženje spada među 12 velikih Hristovih praznika i slavi se na Istoku još od sedmog veka, dok ga je Zapadna crkva u svoj kalendar uvrstila tek 1457. godine. Crkvena bogosluženja traju sedam dana, uz posebne pesme posvećene ovom jevanđelskom događaju. Na kraju Svete liturgije obavezno se vrši osveštanje grožđa.

Praznik uvek pada u vreme Gospojinskog posta, pa je i trpeza posna, ali obogaćena ribom i vinom. Preobraženje obeležava kraj letnjeg ciklusa običaja i početak jeseni, a narod veruje da se na ovaj dan menja i priroda – kamen u vodi, list u gori, a reke i jezera postaju hladnija, što označava kraj sezone kupanja.

Postoje i običaji koji se tiču domaćinstva: žene i devojke koje ustanu pre zore i posvete se "pomalo svakom ženskom poslu" veruje se da će postati vredne domaćice. Danas se ne preporučuje kasno ustajanje ni spavanje tokom dana. U mnogim mestima povodom praznika održavaju se i vašari.