Preobraženje Gospodnje - koja verovanja i običaji prate veliki praznik

Preobraženje Gospodnje je jedan je od velikih Hristovih praznika, kada, prema narodnom predanju, zorom počinju da se preobražavaju i gora i voda, i to najavljujuje skoru jesen.

Po hrišćanskom učenju, Preobraženje je trenutak kada se Hristos na gori Tavor pred apostolima preobrazio i zasjao kao sunčeva svetlost, a uz njega su se pojavili starozavetni proroci Mojsije i Ilija.

Tako se božanska priroda sina Božjeg učinila vidljivom. Preobraženje, koje se u Pravoslavlju ubraja u 12 velikih Hristovih praznika, slavi se na Istoku od sedmog veka. Zapadna crkva unela ga je u svoj kalendar tek 1457. godine.

U crkvenim bogosluženjima praznuje se sedam dana, tokom kojih se pevaju pesme posvećene ovom jevanđelskom događaju. Danas se na kraju Svete liturgije služi obred osveštanja grožđa.

Uvek pada u vreme Gospojinskog posta, pa je i praznična trpeza uvek posna, obogaćena ribom i vinom.

Preobraženjem se završava letnji godišnji ciklus običaja i započinje jesenji. Na ovaj dan se preobražava, odnosno bitno menja priroda.

Kaže se da se preobražava i kamen u vodi i list u gori. Reke i jezera postaju hladnije, pa se završava i sezona kupanja, što se nekada veoma poštovalo.

Ukoliko žene i devojke ustanu pre sunca i "pomalo porade od svakog ženskog posla”, veruje se da će se preobraziti u vredne domaćice.

Ne valja danas kasno ustati ni tokom dana spavati. U mnogim mestima održavaju se vašari.